Počinjala sam ovaj tekst sigurno 5 puta. Ne liči na mene. Ali svaki mi je početak bio banalan. Htela sam da napišem nekoliko reči o tome kakva je bila ova godina na blogu. Šta mi je doneo blog. Šta sam ja donela svom blogu. :)
Nisam mnogo pisala ove godine. Smenjivale su se faze bez inspiracije, sa trenucima kada bih toliko toga napisala… ali nisam imala vremena. Ljudi su se prepoznavali u pričama koje nisu bile njima namenjene. Ni mislila na njih nisam u trenucima dok sam pisala. Moja faza promene i preispitivanja je, izgleda, dotakla i njih. Moguće je da su njihove energije nesvesno doticale i mene.
Mislim da je zbog tih slučajnih prepoznavanja moj blog bio lekovit za mnoge jer ako pomisliš da je nešto tebi upućeno ti moraš prvo da se u tome prepoznaš. Ako su poradili na onome što su mislili da kritikujem kod njih, dobro je. Ako nisu, prepoznaće se opet u nečijim pričama.
Bila je ovo sve u svemu dobra godina. I neće se ništa promeniti 1. januara. Neke stvari jednostavno ne mogu da se završe time što ćemo se ljubiti u ponoć. Bila je dobra i nadam se da će sledeća, htedoh reći za mrvicu, ali što ne bih rekla za žitnicu :) bolja… pa koliko zahvatim.
Prošli smo kroz jedan period u kom smo se učili strpljenju. Nije bilo lako jer ja nisam strpljivi tip i ovaj višemesečni trening – u kom smo unapred znali ishod – ali smo ga morali proći me je naučio, ili barem pokazao, da ne srljam, da ne gubim živce, da ne vrtim jednu te istu ploču, posebno ako mi muzika ne prija. Bilo je naporno, i nije mi krajnji ishod doneo ni osećaj sreće ni tuge. Jednostavno doneo je mir da krenemo dalje.
Pisala sam i o dubini ljudske žrtve. O manipulaciji emocijama. Prvi put čula jednu mudru izreku – svoje se meso ne jede. Do ove godine je nisam čula. Ali sam sve razumela. I, naučila da stavim tačku na hiljadu pitanja koja bih inače postavila, na hiljadu argumenata zašto to nije tako i nije dobro. Svako može samo onako kako je skrojen.
Onda sam krenula u Bahovu školu. Pre nekoliko godina sam završila Laticinu školu za Kalifornijske i Balkanske esencije (uz Bahove). Sada u priču cvetnih esencija ulazim na druga vrata, kroz drugačiji pristup i hvala svim onim divnim ženama koje su mi ovog časa što direktni, što indirektni učitelji. Zbog ove priče me je malo više bilo na drugom blogu.
Blog mi je ove godine doneo nekoliko sjajnih blogerskih poznanstava.
Doneo mi je akreditaciju za neke kulturne događaje.
Doneo jedan lep vikend u Rumi.
Bio je svedok svega o čemu sam pisala.
Rasli smo zajedno.
Doticali duše sa čitaocima.
Radovali se komentarima.
Delili radost pisanja i čitanja.
Ukratko, to bi bila moja godina na blogu.
Kakva je bila vaša blogerska godina?
0
Leave a Reply