Intimni imaginarijum

Zašto o deci ne pišem – ili anđeli imaju svoje zato

ispisano cveceDanas sam bila u "Laguni" na Noći knjiga. Čitav dan razmišljam - koje li bi se čudo moglo desiti ove godine da ne moram da stojim u onom dugačkom redu... Jedne godine sam u knjižari srela kumu sa decom koja su bila toliko mala da nas je prodavac sproveo do kase. Ovaj put mislim - nemam sitnu decu, nemam nikakvu decu, ali i dalje verujem da se čuda dešavaju. I tako, pokupim ja knjige koje sam stavila na spisak i balansiram u pravcu kase, kad mi priđe jedna mnogo simpatična prodavačica i tiho kaže: "Ako siđete u podrum, manji je red. Nije da ga nema, ali je mnogo manji." I ja otapkam za njom. Vidim, samo je meni tog trenutka šapnula ovo olakšanje i ja pomislih - ovo je moje čudo za večeras. Zahvalih joj se, ona se nasmeši i reče da joj je bilo zadovoljstvo...
No, nisam o tome htela da vam pišem danas. Htela sam da u ovoj godini završim jednu priču. Nije ni Božićna, ni novogodišnja, nije praznična ni malo, ali da bih išla dalje, da bih otvorila vrata nečemu, ovu priču jednostavno moram da napišem. A nije baš ni priča. Više je malo spletkarenje sa sobom samom. Da mogu dalje. Da neki bolje razumeju neke stvari. 
rađanjeNaime, pročitah na jednom profilu rečenicu da je pre ... godina jedan anđeo rešio da baš ta osoba bude njena mama. Rečenica tako obična, čak sladunjava - ali... ja se zapitah - a zašto nikad ni jedan anđeo nije izabrao da mu ja budem mama. I verujem u to da za sve postoji i odgovor i razlog, i ne očekujem tešenje, ali prosto - ova rečenica mi je došla kao katarza.Kao što ponekad dođu suze koje speru maglu sa očiju. Kao onaj kamen u cipeli koji podseti da nije smak sveta i da nisi manje žena, da to nije jedini smisao... 
Od kad sam postala bloger na blogove o deci, problemima sa sa decom, odrastanju, prvim zubićima, kupanjima i ostalim stvarima koje su sastavni deo života mama i tata ne idem. Ljudi znaju da ne posećujem mnogo ni blogove u vezi sa kulinarstvom, ali to je stoga što je moj odnos prema kuvanju pomalo nonštalantan, ali tu i tamo zalutam, neke baš volim da prelistam i ponekad nešto i spremim - i poenta je baš u tome - ponekad nešto spremim jer to mi je dostupno. 
Ali blogovi u vezi sa bebama su nešto što je totalno neprimenjivo u mom slučaju. Muke sa zubićima, sa odabirom kupke, dečije bolesti, i slične stvari koje su tako svakodnevne onima koji imaju decu, za mene su beskorisni. Da, zvuči surovo, ali tako je. Ni jedna od tih stvari nije iz mog sveta. Ne znam kako to sve izgleda i kako se čini nikad neću ni saznati. Čak i da sutra usvojim dete neću proći svaku fazu trudnoće, radosti i strahove porođaja, niti će i jedna priča biti moja.
To ne znači da ne volim decu. Daleko bilo. Volim ih i čitav život radim sa njima. I nikad neću postati jedna od onih ogorčenih žena koja se kamenjem baca na sudbinu što brine o tuđoj a svoje nema. Zamislim tako da sva su ona deo svog života i moja i da u nekima ostane deo onog što im ispričam, što ih posavetujem, nekad kritikujem, ponekad budem od pomoći. Provedem ih proz četiri godine odrastanja i onda pustim da odlete. Volim decu. 
Pišemo evo, drugu godinu za "Plezir" onlajn magazin i s velikim zadovoljstvom i radošću pišem svaki tekst. No, jedan sam pisala danima. O cvetnim esencijama, trudnoći, materinstvu... Sve vreme mi se u glavi vrtela ona floskula da je san svake žene da postane majka. Ne znam da li je san - ali nije sve kako naš premijer reče - da smo prestali da sanjamo jer san postaje java. Istina je da ne postanu svi snovi stvarnost. Ako kažem da nisam sanjala - lagala bih. Gde je zapelo, sada više ne znam i više nije važno. 
Godine svog života provela sam na portalima posvećenim budućim mamama, čitajući, analizirajući, brojeći, mereći... "Roda" (hrvatski portal) beše mi druga kuća. Godinama. Ne, ne planiram da idem u sitne detalje, i bolna razoračanja i ostale stvari u koje sam uspevala da ubacim sebe sanjajući. 
I nikad nisam bila ljubomorna na svoje prijateljice, komšinice, koleginice, slučajne prolaznice. Samo sam se negde nadala... No, jednog jutra se probudite i shvatite da se više ne nadate. Da ne jurcate da proverite neke stvari, da ste se skoro pomirili sa činjenicom da nećete uzeti svoje dete u ruke, osetiti miris čistote i dodir najnevinije nevinosti na svetu, da nećete proći mnoge stvari o kojima pišu novine za mame, kojima se bave portali, koji su postali sada tema mnogih blogova.
Molim sve moje drage mlade prijateljice blogerke kojima ova tema mnogo znači da se ne ljute što me ispod njihovih tekstova nema, što ne lajkujem samo reda radi da bi se reklo da sam bila tu, što ne ostavljam komentare na njihovim blogovima. Počela sam bila, i shvatih da smo u nekim slučajevima toliko dva različita sveta. Komentari - da je to najveća radost, da nikad ne treba odustati od pokušaja, da nema te cene koju ne bi platile... sasvim različito čitamo. Ja upadnem u zamku pravdanja, osećam se kao neko ko ne pripada grupi, ko ne razume i ne želi da razume. I šta god da kažem na to - onaj ko me ne poznaje dobro shvatiće pogrešno. Oni koji me znaju uvek me dobro razumeju. 
Zato ovo pišem, kao malo opravdanje za sve nas koje smo ovde bez dece. Iz raznih svojih razloga. Neko nije imao sa kim, neko nije imao kada, neko nije želeo, nekom nije dato, nekom zdravlje ne dozvoljava... i mnogo je raznoraznih razloga. Ja nikad nisam pitala nikoga zašto nema decu. Mada bih, možda i mogla jer smo na istoj strani. Ali ne pitam. Znam da iza svakog nemanja stoji dobar razlog. 
Neke snove čovek ipak ne dosanja. Niti se san pretvori u javu. I svako čitanje i svako podsećanje budi nelagodu. Imam, valjda, mnogo sreće što me moji najbliži nikad nisu uvlačili u priče o bebama više od onog što sam pitala. A sve sam njihove trudnoće s radošću prošla, i porođaje, i prve dane i prve korake, i druženja i prve reči... Prosto volim decu. 
I čitam one divne priče koje se pojave na blogovima o odrastanju, o jednom svetu toliko dalekom, a baš zbog toga dragom i toplom koje neke mame tako divno i nenametljivo dele sa nama. No, to su blogovi koji nisu samo o majčinstvu, oni su o svemu po malo - a najviše o ljubavi.
Drage majke i očevi, nemojte se ljutiti ako me na nekim pričama nema, ako neke teme ne mogu da pratim, ako ne komentarišem neke stvari koje su za mene apstraktne kao i svemir. Ne znam ništa o nekim stvarima i ne mogu ni da naslutim. Ne znam ni šta su nepreospavane noći zbog raznih dečijih stvari. Ne znam ni šta su prva letovanja, ni prvi koraci, ni prve reči, ni prva noć koju prespavaju van kuće. Ništa od toga ne znam. 
I to je moj svet. Moje junakinje nisu trudne, nemaju decu jer ne mogu da vam pišem o nečemu što apsolutno ne znam. I ne želim da lažiram taj svet. To mora da ostane čisto i nevino. Ima toliko tema o kojima mnogo toga znam i koje jesu moj svet i o kojima pišem i ono što bi trebalo da bude moja knjiga se uvek saplete baš o ovaj kamen majčinstva. Moja junakinja tu zapne. I uvek mislim koju ću stranu povrediti svojom iskrenošću, pričom koju ona namerava da ispriča i uvek stanem sa pisanjem. I, da bih mogla dalje, ovo je moralo da se pojavi. 
Nadam se da ćete razumeti moje malo spletkarenje. 
Nadam se da ćtata i bebaete razumeti zašto me u nekim pričama nema.
Zašto ispod nekih tekstova ne ostavljam komentare.
Zašto neke teme izbegavam.
Zašto je u nekim situacijama moja tišina mudrija od mojih reči.
Kao što i ja razumem odgovor na pitanje - zašto jedan anđeo nije odabrao...    



Tags: , , ,

48 Comments

  1. Rasplakala si me, Majska…
    Dopire do mene svaka riječ. Univerzum za svakoga ima savršen plan, koji ponekad ne razumijemo. U to čvrsto vjerujem. Divna priča <3

  2. I knedla u grlu, i grč u stomaku. Kad fizički osećaš tegobe u odnosu na ono što čitaš – isto je kao kad na koncertu počneš da plačeš od sreće. A to znači – dotaklo me do najdublih emocija. Zagrljaj se ne može poslati, ali sačekaće nas kad se nekad vidimo!Kiss!

    • I ja se radujem susretu, kad nam se putevi ukrste. Ovo jeste jedan težak i emotivan tekst, ali nekad čovek mora u čelo… pa kako god ispalo. Hvala ti! Ljubim i ja tebe :)

  3. Prvi put sam pročitala dok sam čekala u DZ i jedva sam se suzdržala da se ne rasplačem. Ne znam te lično ali nekako sam te iz tvojih pisanja i komentara doživela kao ženu koja je sjajna osoba i koja bi bila sjajna majka. Ne mogu baš da razumem u tančine jer imam dete,ali iz tvog pisanja provejava seta i žal za tim anđelom koji je mogao,ali nije. No ko zna, možda bi u tom slučaju tvoje pisanje bilo drugačije,možda bi manje ljubavi dala svojim đacima. Ko zna. Ovako,daješ ljubav okolini,prijateljima,đacima i blistaš sa svom tom svojom setom kao anđeo. Draga moja Meri ?

    • Znam, i to jeste iskren odgovor – iskreno čovek čoveka može da podrži i prihvati – ali se retko kad možemo u potpunosti razumeti jer nismo u istim cipelama :) što bi rekli. Verovatno bih bila, jer decu volim i volim sve svoje đake, i volim decu svojih prijatelja i decu uopšte. Odbolovala sam – valjda jer su stigle godine kad više o tome ne razmišljaš, ali i dalje izbegavam te neke savetodavne tekstove na blogovima jer mislim da nemam šta da kažem. :) Hvala ti, Dušice jedna draga! :)

      • Izbegavam i ja te savetodavne komentare o deci. Svakom je njegovo dete ujedno i svetla i bolna tačka, uvek misliš da si mogao još, da si mogao bolje. A kod drugog ti se uvek čini kako bi ti drugačije. A činjenica je da su deca od istih roditelja drugačija. Tu te razumem i volim tu tvoju iskrenost gde ponekad umeš da budeš surova prema sebi…Divim ti se zbog toga. I da znaš, tvoja iskrenost u pisanju je mene navela da da ja probam da budem makar slično iskrena prema sebi i prema drugima. Hvala ti na tome. Volim da čitam tvoje tekstove i uve ih pročitam mada ne komentariušem baš uvek, nekako su ne previše dugački niti previše kratki, sa onom dozom sete i onoga “osmeh se vratio u grad”. Ponekad bolni, ali nikad patetični. I uvek izazovu emociju. Meri <3

  4. Sa zadovoljstvom sam čitala ovaj iskreni, emotivni,tekst draga Majska :)
    Srdačan pozdrav!

  5. Odlican tekst, i ako sam majka sve sam te razumela. Najvise mrzim pitanja da li imas decu ili jos gore kad ce drugo dete. To je toliko nepristojno.Pisem o temama vezanim za decu ali nikad ne osekujem neciji komentar jer to je samo moj pogled medju 6 milijardi pogleda.Uvek sam govorila da ista prava ima zena koja odabere fikus ili ona koja odabere muza i porodicu!

    • Hvala na komentaru. Postoje nepristojne teme, nepristojne pitanja, a postoje i teme na koje ne postoji odgovor. Moj izbor nije bio da nemam decu, imam muža, ali je nekako ispalo da ne možemo da imamo decu. O tome je teško pričati, pogotovo dok se čovek još nada…

  6. Odlican, cak preiskren tekst. Imam dva odrasla sina,ne volim da komentarisem decu i roditelje, smatram da je tom intima. Negoslava je dotakla, zaista kompkikovanu temu. I o tome se mora pisati!

    • Dragane, postideste me svojim komentarom. Tema jeste komplikovana i Negoslava uvek oseti srž, tako da se nas dve dobro razumemo, a vaša dva anđela, upravo, vaša su radost da uživate s njima i da se ponosite! :) Hvala vam!

  7. Ako me nešto oduševljava to su onda iskreni ljudi sa velikom dozom hrabrosti. Tebe bi svrstala u tu grupu jer za ovakav tekst, čini mi se, treba i više od te hrabrosti. Ne znam šta da napišem, a da ne bude glupo…sem da ti se divim!

    • Trebalo je snage. Tekst je nastao u jednom trenutku kada su svi pisali samo o deci i očekivali komentare… Mnogo onih koji decu nemaju su se osetili nekako tužnim, neću reći povređenim, jer to ne bi bila istina – ali očekuješ da te ljudi razumeju, da shvate zašto o nekim temama ne možeš. Zbog tog pritiska sam shvatila da ovo mora da izađe… pa kako god. Hvala, Sanja!

  8. Stvarno odličan tekst! Malo tko može o takvim stvarima pisati tako iskreno.

  9. Draga Majska, morala sam dva puta da procitam tekst, cak sam ga i suprugu procitala, toliko me je dojmio….
    Svi nasi andjeli su i Vasi, nas su odabrali da ih rodimo, gajimo, biramo kupke,….i mi po difoltu “moramo” da ih volimo, a vi ih jednostavno Volite.
    Juce ste u prolazu culi pricu o jednom decaku….dali savet…neprocenljivo ?
    I kao sto sam rekla, vi ste odabrani da budete Majka svim nasim andjelima
    Veliki zagrljaj

  10. Draga Majska, morala sam dva puta da procitam tekst, cak sam ga i suprugu procitala, toliko me je dojmio….
    Svi nasi andjeli su i Vasi, nas su odabrali da ih rodimo, gajimo, biramo kupke,….i mi po difoltu “moramo” da ih volimo, a vi ih jednostavno Volite.
    Juce ste u prolazu culi pricu o jednom decaku….dali savet…neprocenljivo ?
    I kao sto sam rekla, vi ste odabrani da budete Majka svim nasim andjelima
    Veliki zagrljaj

    • O, draga Jasna :) podseti me to na Balaševićevu – bićeš ti majka majkama… Mnogo ste me dirnuli ovim divnim komentarom. Da, taj osećaj da su svi oni pomalo i naši, valjda drži tu ravnotežu među zvezdama! Hvala vam!

  11. Draga Majska , dirnuo je i mene tvoj post. Ja sam svojom voljom odlučila da nemam decu i nikada nisam zažalila zbog te odluke niti sam zbog svog stava imala problem sa prijateljima ili bilo kim. Kao pedagog koji nema sopstvenu decu u prilici si na poseban način da im pomogneš. Generalno, kod nas se roditelji i porodica veoma brinu o bebama i maloj deci , ali kasnije, pogotovo kada postanu tinejdžeri niko se njima ne bavi valjano, potpuno su prepušteni stihiji i zlom uticaju medija. Roditelji jednostavno odustaju a škola i zajednica nemaju rešenje za mlade. Današnje generacije kod nas odrastaju nezaštićene i realno im je mnogo teže nego onima koji su odrastali sedamdesetih ili osamdestih, npr.Ovo kažem jer dosta radim sa mladima ( volim da radim sa njima ) i kao praktičar cvetnih esencija možeš objektivno da ih sagledaš i pomogneš bez projektovanja strahova i briga koje bi imala zasigurno kao roditelj, htela ne htela. Na taj način si deo tima, ja tako shvatam svoju ulogu. Što se tiče bebica, zubića i grčeva , cvetne esencije su toliko moćne da će ti svaki neispavani i zabrinut roditelj biti od srca zahvalan na tako nežnoj pomoći . Ne znam da li bi svest o tome malo izmenilo tvoju sliku o prostoru i vremenu koji si nekada davno sa svojim anđelima izabrala . Neka te tvoji anđeli čuvari i vodiči usmeravaju tamo gde treba da budeš u svakom trenutku ove godine ( recimo, da se upoznamo i pijemo kafu :) Većeg blagoslova nema u životu…. Ljub.Alex

    • Draga Alex, hvala ti. Tako nekako i ja sagledavam svoju ulogu. Davno sam gledala “Dok andjeli spavaju” – kad je gost bila Vesna Fila. Ona je upravo o ovome pričala – kako to što ona i Toma nemaju decu ona ne shvata kao loše već da su sva dece kojoj predaje u stvari njena deca. Bila sam tada prilično mlada, ali su mi se ove reči urezale kao neka vodilja. Iskreno, posle godina i godina i sagledavanja mislim da je i kod mene postojala odluka (ali nesvesna) pa je mozak mislio jedno a telo se ponašalo na svoj način. Godinama sam bila u disbalansu zbog toga… No, dobro je kad se čovek sagleda. A, mislim da mi moji anđeli pomažu da na pravi način sagledam decu i njihove potrebe i da im budem uvek pri ruci na toj teškoj stazi odrastanja. Tako da – tvoje reči pogodiše pravo u “sridu” i mislim da ćemo još mnogo toga na toj kafi imati da ispričamo! Draga Alex <3

  12. Mogu samo da vam kažem da vas jako poštujem zbog ovog teksta i da svi imamo po neki nedosanjan san. Svi. Hvala.

  13. Bez teksta sam na tvoj iskren, snažan i divan tekst. Ljubim te i grlim

  14. Bukvalno sam zanemela, a, veruj mi, retko kad ostanem bez reči. Ljutićeš se na mene, znam, ali plakala sam dok sam čitala. Plačem i sada. Ti si jedna DIVNA osoba, a ovako nešto može da ispriča samo veliko, hrabro srce. A ti ga imaš. Ljubim te

    • :) na tebe, Su moja draga, nikako ne mogu da se ljutim. Plačem i ja zbog mnogih priča, što svojih što tuđih. Ali znam da to nisu suze tuge, već da si samo osetila energiju i iskrenost. Ljubim!

  15. Razlikuju nam se staze, nikad dva ista života nisu življena i sigurna sam da ništa nije slučajno, tj. da za sve postoji razlog, a za svakog od nas plan. Osetila sam i razumela svaku tvoju rečenicu i najradije bih te samo zagrlila. <3

    • Sandra, hvala, primam taj divni virtuelni zagrljaj i šuškam se u njega. Jesu nam putevi različiti i uloge nam se ne poklapaju, i ako svako zna svoju datost, ili je barem sluti, divno se možemo nadopunjavati. Ja tvoje, recimo mišice, doživljavam kao da sam im tetka iz virtuelne priče i kao da mi pričaš svaki put neku novu dogodovštinu. A ti si posebna inspiracija i radost je velika što ušla si u moj život… ili obrnuto :)

  16. Ah, Majska… nekako se najviše nalazim u Ćazimovom komentaru i zagrljaju koji ti šalje!
    Znaš, postoje majke i Majke… ti si ova druga… i tebe su mnogi anđeli izabrali!
    Znam da ćeš me razumeti i da mi drugi neće zameriti, ako ovaj komentar uspem da pošaljem!

    • Draga Ognjena, tvoj komentar je prošao. :) Sve razumem i negde sam uverena da je to baš tako kao što ti kažeš, a nema ko da ti zameri. Divna moja, Ognjena.

  17. Svako ima svoja interesovanja. Ja na isti ovaj način ne volim modu. Bukvalno! Razumem te sa svih strana, sve i da nisi pomenula o čemu se radi, ali je super što si ovako malo popričala sa nama, ali i sa samom sobom! Zarozala sam se…

    • Hvala ti. Ovo je samo moje razmišljanje. Jednostavno na neke teme mogu da kažem da ne bih… ali na ovoj nemam šta da tražim, i ponekad mislim da bi svaki moj komentar bio pogrešno shvaćen… To je moja pokora… A tebe i tvoje tekstove obožavam!

  18. Mary ♡
    Da mi je da te zagrlim!
    Velika je hrabrost napisati i onome što nas najviše boli, iskreno i bez patetike. Bog nam negde uzme, negde da, ne razumemo razloge. Mislim da je tebi dao veliki dar, to tvoje dobro srce prepuno ljubavi i razumevanja za sve ljude. Sva su deca tvoja.

    • Draga Neno, upravo to. Bog nam negde da, a negde uzme, taman kao tasove na vagi. I što pre toga postanemo svesni i prestanemo da se opiremo bude nam lakše. Ovde je teško reći – eto mirim se, ali dođu godine, kao ove sad kad postane jasno zašto je zato…

  19. Neću ti reći da je ovo tužna priča, jer nije. U tebi ima sjajnih Božijih poklona, koje mnoge Majke nemaju. Divna si Žena. ♥

    • Divna moja. Ti znaš da ja i nisam htela tužnu priču. Samo jednu malu dužu crtu da naglas ispričam ono što je trebalo sebi da kažem, a da me možda lakše razumeju oni koji me lično ne znaju i misle da mislim drugačije…

  20. Po meni, ti imaš mnogo teže zaduženje od mnogih, čak svih, mama koje su rodile, jer je tebi dato da vaspitavaš, učiš i usmeravaš decu u njihovim najosetljivijim godinana u pravi život, pri tom bez onih sputavajućih okova neizostavne, često, pogrešne popustljivosti koje poseduju mame, a koji deci samo štete. Ja mislim da si ti jedna prava “spartanska” mama, koja zna bolje od svake “prave” mame koliko čega treba dati u pravom trenutku i kojoj emocije služe da ulepšaju odnos sa decom, a ne da od nje učine roba istih. Pri tom, tebi je još teže, jer ti pri tom “osvajaš” dečju ljubav, a mame je dobijaju odmah, bezuslovno. Ima ovog još mnooogo i zahteva više prostora za pisanje ;)

    • Olja, rasplaka ti mene ovim divnim rečima. Meni su u starešinstva teška jer tu moram da glumim strogoću a ono što osećam, ne samo u vezi sa decom, već i ljudima jeste da smo svi čista ljubav i da tako treba i da pristupamo jedni drugima. U svakoj reči tražim dobro i pozitivno, kao što i u toj deci to tražim. Hvala ti! <3

  21. Draga Majska, nisam se nikada zapitala zašto takvih tema nema u tvojim tekstovima, jer su svi drugi predivni, napisani sa puno znanja, iskustva, ljubavi. Ali dobro je da si ga pustila na svjetlo dana, vjerujem da će tebi biti lakše, a nekome tko se možda zapitao, odgovoriti na pitanje.
    Poznajem još nekoliko žena koje dijele tvoju sudbinu (neke su i sa Rode). Često sam, čitajući njihove priče,plakala ispred monitora pitajuć se zašto to mora biti tako.
    Hvala za iskrenost, i ohrabrenje koje šalješ mnogim drugim ženama koje su, iako nisu majke, divne, pune ljubavi za djecu oko sebe, i nesebično dijele ono što znaju <3

    • Draga Mirna – te priče sa Rode su bile s jedne strane toliko tužne, a s druge strane toliko sam tamo topline i podrške osećala da mi je bilo teško onog trena kad sam rešila da meni više tamo nije mesto da odem i da zatvorim to poglavlje, ali mora se, ako si iskren prema sebi. Mislim da treba o svemu da pričamo koliko možemo iskreno, bez patetike i bez okrivljavanja. Nisam htela da bude tuge, nisam htela da se neko oseti prozvanim, samo da ljudi mogu da zavire i u ovu stranu… i zašto žene bez dece često izbegavaju priče o deci… Neke to zaista ne interesuje, a neke to uvek osete kao grebanje po tek zaraslom… Hvala ti, Mirna, divna!

  22. Divan tekst, emotivan i iskren. I bez dileme – moze se biti sjajna zena i ako se ne dokaze materinstvom. Moze se ziveti i bez toga, nije lako biti bombardovan reklamama na temu podizanja nataliteta ili prica svih majki u okolini, ali moze. I nije ni toliko strasno, stvar navike. Razumemo se, sigurna sam. <3

    • Razumemo se. Postane lakše kad žena sagleda šta je i kako je. Mislim, mnoge bolesti, problemi u braku, depresije… nastaju kad ne usaglasimo misao i telo. Kad telo pokušava, a misao je odustala ili obratno. Ali, kad znamo da nam je dat neki drugi put od materinskog onda je lakše. Hvala, Jelena!

  23. Retko koji tekst je ostavio ovako snažan utisak na mene.
    Neverovatno snažno i iskreno napisano.
    Gari ti šalje jedan snažan zagrljaj!

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: