Drugi post u ovom ličnom izazovu.
Ovih dana imam više vremena za čitanje blogova i primetila sam da sam dosta tekstova na temu blogovanja. Kako kreirati blog… kako izabrati temu… kako postaviti kategorije… kako naći svoju nišu… društvene mreže i blog… može li se zaraditi…
Pročitam skoro svaki jer:
- i kad ste dugo u nekoj priči uvek nešto novo možete saznati
- dobijete ideju ili smernicu kuda dalje
- saznate kako drugi rešavaju svoje probleme ili kako prevazilaze lične blokade
- uverite se da niste baš toliko loši i da ste u toku sa događanjima :)
I, sve više volim da čitam mlade blogere – mlade samo po godinama ali ne i po stažu na internetu – jer oni su u ovom svetu svoji na svom. Volim originalne, pametne ljude koji imaju dobre ideje, pametna rešenja, drugačiji pristup. Volim njihov pristup jer čitav ovaj svet je njihovo prirodno okruženje pa su i tekstovi baš takvi – jednostavni, korisni, praktični, inovativni. Oni znaju prečice, oni se kroz virtuelni svet kreću s lakoćom i elegancijom. Oni se ne boje da podele cake koje će nam pomoći da nešto uradimo lakše, brže, jednostavnije.
Za razliku od njih, mi koji smo rođeni pre interneta, pristupamo drugačije. Imam utisak da tu postoji doza mistifikacije, da su postovi koji bi trebalo da budu od koristi u stvari poligon na kom se pokazuje ko koliko zna i kako ga ostali ni biciklom neće stići.
Dobri i loši predavači
Bila sam pre nekog vremena na uvodnom predavanju koje je trebalo da me ubedi da se upustim u učenje nečeg novog. I, nakon predavanja, u neformalnom razgovoru upitah koliko ćemo primenjivog znanja dobiti na predavanjima. Htela sam da znam koliko će mi to što budem čula biti od koristi u svakodnevnom životu i šta ću i sama moći da primenim u svom radu. Odgovor nesuđenog predavača je bio da će nas naučiti osnovama, a za ostalo ćemo morati sami da se potrudimo jer se i on morao truditi da dođe do nivoa na kom jeste.
I, odustala sam. Ne zato što ne želim da se trudim već što je predavač omašio u odgovoru. Kako kažu – učenik treba da prevaziđe učitelja – ili barem da bude dobar koliko i učitelj. Ako niste spremni da vas oni koje podučavate prevaziđu u znanju, onda se podučavanjem nemojte ni baviti.
Vraćam se u ovaj virtuelni svet – i istu misao prenosim i ovde – ako niste spremni da svojim postom nekog istinski obučite nemojte ga ni pisati. Ili ga nemojte pisati kao „edukativni“ tekst. Jer, kako kaže poslovica – nije znanje znanje znati već je znanje znanje dati.
Zanimljivi u realnom kao i u virtuelnom svetu
Isti emociju imam i prema predavanjima na temu pisanja, blogovanja. Freelancing, content marketing, content writer… mnogo bolje i jednostavnije predstavljaju neki novi klinci (u odnosu na moju generaciju). Oni taj svet žive pa vas lepo kroz njega i provedu. Ne boje se da podele ono što znaju sa vama. Ne plaše se da ste im konkurencija i da biste na bilo koji način mogli da ih ugrozite jer su svesni da:
- ima prostora za sve
- da dok pričate o novinama već pristižu nove stvari koje će oni u sekundi savladati i biti opet korak ispred vas
- to i nisu predavanja već razmena energije i ideja.
Zaključak dana:
Došavši do kraja, opet bih se mogla vratiti na početak i reći – u vezi sa internetom, blogovanjem, frilensingom, kontent pisanjem… ne čitam, ipak, baš sve. Čitam mlađe od sebe koji znaju i znaju da daju. Čitam mlade jer mi prija lakoća kojom se kreću kroz virtuelni svet, prija mi njihova neopterećenost i spremnost da vas uvede u cake…
Stariji su sve više čisti teoretičari i kritičari. Stoga, napred, omladino, vreme je da mi počnemo da učimo od vas.
Leave a Reply