Pročitah da je sledećeg meseca premijara filma „50 nijansi sive“ u domaćim bioskopima.
Prvo sam pomislila u kom će se terminu prikazivati. Javi mi se – moglo bi da bude u 10 uveče, u to vreme su u novosadskoj „Areni“ počinjali filmovi za odrasle. Koliko sam iz trejlera uspela da vidim, ovo nije daleko od soft pornografije iz tog vremena (sem ako u trejler nisu stavljeni svi vrući detalji, u šta čisto sumnjam). Nije to bilo toliko kasno da mi nismo mogli da idemo u bioskop u to vreme, ali se nekako znalo šta ćeš u to vreme gledati.
Kad sam pre nekog vremena pisala neka svoja razmišljanja o knjizi istog naslova, zapitala sam se i kako će zaživeti u bioskopima. Jedno je bilo čitati u samoći doma, a drugo je isto to gledati u javnosti.
Nije mi problem da nađem sa kim bih išla da ga gledam, nije problem ni sama sadržina filma, ali ono što mi negde u startu stvara odbojnost jeste ta doza lažne moralnosti – bojim se da će biti kao i sa knjigom – svi su čitali, i većina se zgrožavala.
A, autorka se samo poigrala svojim zamišljanjem kako bi to izgledalo iza zatvorenih vrata. Dobri poznavaoci kažu da je dosta omašila u nekim opisima i rekvizitima, ali nama „običnim“ čitaocima to i nije bilo važno, jer ionako nismo imali iskustva u domino igrama.
Ono što mene i dalje istinski kopka jeste taj odnos žene od 30 i nešto godina i dečaka od 16 godina. Da li su imali hrabrosti da u tom delu priče idu do kraja i objasne taj odnos koji se u našem društvu još uvek smatra zavođenjem maloletnika i podleže krivičnom gonjenju, a na taj detalj, kao da niko u belosvetskoj kritičarskoj javnosti nije obratio pažnju. Poigravanje bogatog lepog muškarca sa neiskusnom, prosečnom devojkom – moderna bajka, ili izvrnuta Saga o vampirima. Priča je skoro do u detalja ista samo što su Sage bele i nevine, a Nijanse su sive i negde između tih 50.
No, uskoro stiže odgovor na sva moja pitanja.
Prvo, vidim da je premijera 11. februara u 20.30, termin vrlo neutralan. I dovoljno rano i dovoljno kasno za omladinu. Drugo, prikazivaće se u Sinapleksu, što znači da će u to vreme počinjati barem još dva filma u bioskopu, pa može da se prođe neviđeno – tj. ko zna ko je na koju projekciju pošao. Tako da, je ostalo još malo vremena da se stvari prepuštaju mašti, a onda dolazimo do trenutka istine – jesmo li spremni da bez srama i predrasuda odgledamo jedan ovakav film – a to će se vrlo brzo znati – zavisiće od dužine „igranja“ u određenom bioskopu.
Dok se ne pojavi, evo jednog od mnogobrojnih trejlera – ovaj je zvanični – i podsećam vas na svoj tekst od prošle godine – samo na drugom blogu objavljen (klikni ovde).
0
Leave a Reply