Da li ste spremni za 50 nijansi sive?

kravataPročitah da je sledećeg meseca premijara filma „50 nijansi sive“ u domaćim bioskopima.

Prvo sam pomislila u kom će se terminu prikazivati. Javi mi se – moglo bi da bude u 10 uveče, u to vreme su u novosadskoj „Areni“ počinjali filmovi za odrasle. Koliko sam iz trejlera uspela da vidim, ovo nije daleko od soft pornografije iz tog vremena (sem ako u trejler nisu stavljeni svi vrući detalji, u šta čisto sumnjam). Nije to bilo toliko kasno da mi nismo mogli da idemo u bioskop u to vreme, ali se nekako znalo šta ćeš u to vreme gledati.

Kad sam pre nekog vremena pisala neka svoja razmišljanja o knjizi istog naslova, zapitala sam se i kako će zaživeti u bioskopima. Jedno je bilo čitati u samoći doma, a drugo je isto to gledati u javnosti.

Nije mi problem da nađem sa kim bih išla da ga gledam, nije problem ni sama sadržina filma, ali ono što mi negde u startu stvara odbojnost jeste ta doza lažne moralnosti – bojim se da će biti kao i sa knjigom – svi su čitali, i većina se zgrožavala.

A, autorka se samo poigrala svojim zamišljanjem kako bi to izgledalo iza zatvorenih vrata. Dobri poznavaoci kažu da je dosta omašila u nekim opisima i rekvizitima, ali nama „običnim“ čitaocima to i nije bilo važno, jer ionako nismo imali iskustva u domino igrama.

Ono što mene i dalje istinski kopka jeste taj odnos žene od 30 i nešto godina i dečaka od 16 godina. Da li su imali hrabrosti da u tom delu priče idu do kraja i objasne taj odnos koji se u našem društvu još uvek smatra zavođenjem maloletnika i podleže krivičnom gonjenju, a na taj detalj, kao da niko u belosvetskoj kritičarskoj javnosti nije obratio pažnju. Poigravanje bogatog lepog muškarca sa neiskusnom, prosečnom devojkom – moderna bajka, ili izvrnuta Saga o vampirima. Priča je skoro do u detalja ista samo što su Sage bele i nevine, a Nijanse su sive i negde između tih 50.

No, uskoro stiže odgovor na sva moja pitanja.

Prvo, vidim da je premijera 11. februara u 20.30, termin vrlo neutralan. I dovoljno rano i dovoljno kasno za omladinu. Drugo, prikazivaće se u Sinapleksu, što znači da će u to vreme počinjati barem još dva filma u bioskopu, pa može da se prođe neviđeno – tj. ko zna ko je na koju projekciju pošao. Tako da, je ostalo još malo vremena da se stvari prepuštaju mašti, a onda dolazimo do trenutka istine – jesmo li spremni da bez srama i predrasuda odgledamo jedan ovakav film – a to će se vrlo brzo znati – zavisiće od dužine „igranja“ u određenom bioskopu.

Dok se ne pojavi, evo jednog od mnogobrojnih trejlera – ovaj je zvanični – i podsećam vas na svoj tekst od prošle godine – samo na drugom blogu objavljen (klikni ovde).

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (6)

  1. Razmišljao sam koja je tajna ovog serijala, zašto je toliko popularan i slično. I došao sam do zaključka da jedan deo ženske populacije posmatra ovaj serijal na bajkovit i romantičan način. Zašto je to tako, napisao sam u svom tekstu: „Zašto je serijal 50 nijansi moderna bajka“. A kao moja reakcija na ovakvu percepciju dela ženke populacije, napisao svoje mišljenje koje je sasvim suprotno – Zašto serijal 50 nijansi nije i ne sme da postane moderna bajka.

  2. Ми у провинцији више немамо проблем са терминима: нама су све термине укинули и рекли су нам да уколико неолиберални капитализам не препозна свој интерес у нашој потреби за културом, онда културе неће ни бити!
    Да ли је потребно нагласити: неолиберални капитализам (НЛК)је толики странац у овој земљи да не препознаје чак ни своје ближње – привреду и индустрију, а камоли културу која је за њега непознаница чак и у земљама из којих нам долази.
    Ово о чему причаш за нас је најмањи проблем: ми одавно термин бирамо сами, чекамо само прави торент на правом сајту.
    У овом случају, симулираћемо: …..!

    1. E, generacijo, izgleda da je to postao globalni problem. Sremski Karlovci! nemaju bioskop, nema interesa, Petrovaradin – nema bioskop, a ima (u stvari imao je, jer je sigurno vremenom propala) divnu salu, Novi Sad ima Arenu i to je to i salu u Kulturnom centru. Razni Sinaplexi su preuzeli vođstvo i sada mali, nezavisni filmovi teško krče svoj put. A ti tzv. blogbasteri su tu da jedu novce, a toga se u lepim, malim sredinama baš i najesti neće.

      Ovi omladinci što oslobađaju bioskope, ja u njima prepoznala neku snagu – ali da li su stali na onom jednom ili će još nekog oslobađanja biti, ne znam. Mislim da je možda pokret Ponovo radi bioskop u nekim salama i MZ dobra ideja. Moj kolega je jedno vreme u školi utorkom puštao filmove nezavisne produkcije i deca dolazila. Marko Burazor u Bg. napravio u nekom kafiću dogovor da prave filmske večeri – možda je to neki način da vratimo, makar filmove, ljudima. A Torenti su i naši dobri drugari :)
      A što se ovog filma tiče, mislim da je simultanka sasvim primerena :)

  3. Hmmmm…. Verovala ili ne, pre par dana sam zvala bioskop (inace sam iz Nisa) da proverim kada ce se premijerno prikazati kod nas: datum je isti. Citala sam knjigu, cak sam za treci nastavak stajala u redu ispred knjizare. Planiram da kupim karte unapred, ali zivim sa dozom straha da cu doziveti razocaranje. U prethodnom postu na ovu temu pomenula si Harija – citala knjigu – film sam dozivela kao ogranicavanje misli. Ili ja imam toliko bujnu mastu dok citam, ili ekranizacija definitivno sputava. Ne znam, nadam se da cemo o ovome diskutovati nakon gledanja.

    1. Da, i ja čekam da se film pojavi. Što se mašte tiče slažem se sa tobom, ja imam svoj film u glavi, a hoće li se on uklopiti u viziju nas koji smo odrasli sa filmovima koje smo pravili svaki put kad smo nešto čitali, ne znam. Bojim se da će da klizne u jednu od krajnosti jer ovo nije tip filmova gde se kompjuterskim efektima postiže nešto bitno pa da bude očaravajući. Ali, hajde da ne sudimo unapred, da u februaru ponovo pokrenemo temu pa da vidimo kako je ko doživeo. Sjajna ideja!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.