Koliko nijansi ima istina – iliti tako je suđeno

Potaknuto postom na blogu Oblogovanog i Tanjinim komentarom. :) Hvala im na inspiraciji.  

Nesuđeni. Čak ni osuđeni. Nesuđena deca, nesuđene žene i nesuđeni muževi. Nesuđeni putevi, poslovi, nesuđene sudbine.

Šarene laže. Istina u nekoliko nijansi.*  Koliko nijansi imaju nesuđene istine. Nesuđene – ili jasnije nije nam usud da se dese. Nije ni trebalo. Koliko nijansi mogu da imaju stvari koje nisu ni pisane u našoj knjizi?

No, ne bi čovek bio ono što jeste da ne grebe na vrata životne biblioteke – vrata dobro zaključana – da ne probudimo onog ko svakom poredak postavi – sudbinu – u onom času kad da znak da je vreme za nas – grebemo i vičemo – o, zašto?

A sve su nas suđaje na rođenju posetile. Treći dan po dolasku na ovaj svet, tri suđaje su nam odredile put. Nesuđaja nema, pa ni nesuđenog. Ali, čovek i dalje viče i udara na ona vrata – ZAŠTO, O, BAŠ JA, ZAŠTO?

I, probudi se poredak, ne ljut, jer sitan je čovek u odnosu na Svemir, probudi se i pusti čoveka kroz ona vrata – i otvori knjigu njegovu, prelista je, otvori onda svoju veliku u koju su suđaje one treće noći upisale čitav sled stvari, otvori i uporedi – i vidi da se lična knjiga mnogo udaljila od one prvobitne i upita čoveka – ŽELIŠ LI DA TI PROMENIM SUDBINU? ŽELIŠ LI DA TI NESUĐENO POSTANE SUDBINA?

I čovek, čudno biće, veruje da je uvek bolje ono što nije njegovo, da je zelenije ispred tuđe kuće, toplije u tuđoj postelji, udobnije u tuđim cipelama, lepše u tuđoj knjizi – bez pitanja, bez razmišljanja  kaže DA, HOĆU, MENJAJ!

Ali, promene stižu iz sredine. Ne vraća se u pravreme i u novu treću noć i novu posetu suđaja, već se promena kalemi na postojeće. Pa se odjednom čovek probudi u postelji koja nije po njegovoj meri krojena, u cipelama koje su za nečija tuđa stopala merena, dobija, pored svog i teret iz nove knjige.

Laža je šarena. Valjda zato deluje tako varljivo primamljivo. Hoćemo li uzeti ili ne? Hoćemo li pokušati sami da menjamo pisano? Šarene laže su naši pokušaji da proživimo drugačije, da izbrišemo greške, da ispravimo krivine, da prikažemo neko drugo lice. Ali one jesu zapisane u našoj knjizi. Da ćemo probati.

Istina ima samo jednu nijansu. Ona je bezbojna.  Ona je ono što je suđeno i pisano. Laža pokušava da je oboji i ošareni.

Ali, ono što nam nije suđeno, nije ni trebalo da bude naše. I nema tu nijansi. Zato je istina jedna. A laže su šarene i ima ih mnogo – to su nijanse koje određuju kako ćemo stići do krajnje stranice one naše knjige. Kraj ne menjamo, samo ga ne znamo – menjamo samo puteve – do krajnjeg cilja. Tako je suđeno. Istina bez boje. I stranputice u nijansama.