Intimni imaginarijum

Ona je znala

Zašto nisam poneo rukavice?,  pitao se dok je među prstima desne ruke prevrtao komadić papira. Sneg je sve jače padao i kosa mu se već odavno zalepila za čelo i pala preko očiju, ali on za to nije mario.  U početku je hodao prilično brzo, ali kad se u jednom trenutku okliznuo i pao, kad mu je ono ceduljče ispalo na vlažnu stazu, a on ga pokupio kao da je ispustio nitroglicerin, počeo je da hoda polako i oprezno.

Jedno vreme je uvlačio prste u rukav kaputa, ali onda je i on postao toliko mokar da ni tamo nije bilo  sigurno za papirče.

Zašto nisam ostao kod kuće večeras? Čitav dan je mirisalo na sneg, mogao sam da kažem da sam zbog toga ostao u kući. Da zbog toga nisam mogao da stignem na uročeno mesto i da me samo iz tog razloga nisu mogli pronaći i uručiti pisamce. 

Koračao je sve sporije. Na kraju je stao pod jednu uličnu svetiljku i prineo vlažnu ceduljicu očima. U tom trenutku sa bandere se odvali jedna vlažna gomila snega i pade pravo njemu na glavu. Instinktivno, on podiže ruku da očisti glavu, i u jednom okasnelom trenutku seti se da je u toj ruci držao hartiju. Trlajući sneg sa kose, utrljao je poruku u glavu.

Valjda ću sad jednom za uvek zapamtiti da se ništa ne podrazumeva, izgovori u pola glasa, onako za sebe. Okrenuo se i krenuo nazad istim putem.

***

Da li je nešto rekla kad ti je ostavljala pisamce?, upita konobara.

Ne, samo da vam ga dam… i… da, rekla je da ćete vi razumeti njene razloge… i… da… pitao sam je, reče konobar, znači li to da je među vama gotovo… a ona mi reče, da ne brinem, u poruci sve piše i ako sve bude kako treba, bićete ponovo zajedno, to se pozdrazumeva.

Pozdrazumeva, kažeš… 

Da.

I ništa više ti nije rekla?

Ne, ali nadam se da se ono što vam je napisala zaista podrazumeva…

***

Izašao je.

Da sam samo večeras ostao kod kuće… ona bi… ona ne bi… Ili barem sneg ne više padao i ja bih  na dnu džepa i sada imao njeno pismo – koje bih pročitao… morala je znati… u stvari, znala je. Nikada neću pročitati – moje večito odlaganje za kasnije i drugi put… ovaj put mi se obilo o glavu bolje rečeno utrljalo u istu… 

Izvadio je cigaretu iz unutrašnjeg džepa i zapalio. Posle je seo na klupu i dugo, dugo posmatrao sneg.

***

Sutradan je jedna mlada žena izvela ćerku u šetnju. Sneg je prekrio grad, hladnoća ga zaledila, a sunce jutrom uglačalo do kristalnog sjaja.

Mama, vidi, neko je stavio Sneška da sedi na klupi, povika veselo devojčica…

čovek u snegu

Tags:

2 Comments

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

%d bloggers like this: