Koliko nijansi ima istina – iliti tako je suđeno

Potaknuto postom na blogu Oblogovanog i Tanjinim komentarom. :) Hvala im na inspiraciji.  

suđajaNesuđeni. Čak ni osuđeni. Nesuđena deca, nesuđene žene i nesuđeni muževi. Nesuđeni putevi, poslovi, nesuđene sudbine.

Šarene laže. Istina u nekoliko nijansi.*  Koliko nijansi imaju nesuđene istine. Nesuđene – ili jasnije nije nam usud da se dese. Nije ni trebalo. Koliko nijansi mogu da imaju stvari koje nisu ni pisane u našoj knjizi?

No, ne bi čovek bio ono što jeste da ne grebe na vrata životne biblioteke – vrata dobro zaključana – da ne probudimo onog ko svakom poredak postavi – sudbinu – u onom času kad da znak da je vreme za nas – grebemo i vičemo – o, zašto?

A sve su nas suđaje na rođenju posetile. Treći dan po dolasku na ovaj svet, tri suđaje su nam odredile put. Nesuđaja nema, pa ni nesuđenog. Ali, čovek i dalje viče i udara na ona vrata – ZAŠTO, O, BAŠ JA, ZAŠTO?

I, probudi se poredak, ne ljut, jer sitan je čovek u odnosu na Svemir, probudi se i pusti čoveka kroz ona vrata – i otvori knjigu njegovu, prelista je, otvori onda svoju veliku u koju su suđaje one treće noći upisale čitav sled stvari, otvori i uporedi – i vidi da se lična knjiga mnogo udaljila od one prvobitne i upita čoveka – ŽELIŠ LI DA TI PROMENIM SUDBINU? ŽELIŠ LI DA TI NESUĐENO POSTANE SUDBINA?

I čovek, čudno biće, veruje da je uvek bolje ono što nije njegovo, da je zelenije ispred tuđe kuće, toplije u tuđoj postelji, udobnije u tuđim cipelama, lepše u tuđoj knjizi – bez pitanja, bez razmišljanja  kaže DA, HOĆU, MENJAJ!

Ali, promene stižu iz sredine. Ne vraća se u pravreme i u novu treću noć i novu posetu suđaja, već se promena kalemi na postojeće. Pa se odjednom čovek probudi u postelji koja nije po njegovoj meri krojena, u cipelama koje su za nečija tuđa stopala merena, dobija, pored svog i teret iz nove knjige.

Laža je šarena. Valjda zato deluje tako varljivo primamljivo. Hoćemo li uzeti ili ne? Hoćemo li pokušati sami da menjamo pisano? Šarene laže su naši pokušaji da proživimo drugačije, da izbrišemo greške, da ispravimo krivine, da prikažemo neko drugo lice. Ali one jesu zapisane u našoj knjizi. Da ćemo probati.

Istina ima samo jednu nijansu. Ona je bezbojna.  Ona je ono što je suđeno i pisano. Laža pokušava da je oboji i ošareni.

Ali, ono što nam nije suđeno, nije ni trebalo da bude naše. I nema tu nijansi. Zato je istina jedna. A laže su šarene i ima ih mnogo – to su nijanse koje određuju kako ćemo stići do krajnje stranice one naše knjige. Kraj ne menjamo, samo ga ne znamo – menjamo samo puteve – do krajnjeg cilja. Tako je suđeno. Istina bez boje. I stranputice u nijansama.

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (7)

  1. Vrlo lepo si ovo napisala. Učim od boljih. Ne verujem mnogo u sudbinu, u horoskop još manje. Verujem da najviše toga zavisi od nas, verujem da slučajnosti ne postoje i da sve što nam se dešava ima svoj razlog. Da nas nauči, da nas spase jedna nevolje od druge-gore, da nas raduje, ako umemo da se radujemo i nasmešimo.
    Zato i radim sve što radim, jer mislim da ono što na izgled ne zavisi od mene, ipak zavisi. Ko bi znao za moje rukotvorine da ih nisam pokazala, a moji divni prijatelji pokazali dalje-to je samo primer.
    Hvala za divan tekst.

  2. Ово је стварно филозофско питање. Истина је свакако само једна. Са друге стране, рекох тамо већ, има и различитих углова посматрања, па су и нијансе којом је видимо различите. Да, чим је некако осенчимо, већ смо је претворили у лажу, има и тога, али опет, која је сврха истине ако је не сагледавамо? Ако постоји мимо нас, ако не можемо да је видимо, онда као да је и нема?
    Нисам сигуран да верујем у судбину, али то је опет истина коју разни људи различито посматрају. Мој угао посматрања извире из хришћанског учења, а оно отприлике каже да када би судбина била у потпуности одређена, онда човек не би био слободан, онда би тиме била поништена она највећа слобода коју му је Бог подарио: слобода избора. Парафразираћу Русоа који у књизи “Вероиспевест савојског викара“ (парче оног далеко познатијег дела “О васпитању“) каже: “Боже, хвала ти што ни мали прст ниси ставио на вагу на којој сам мерио има ли те или не“.
    Избор је заиста врхунска слобода. Да нема избора, онда бисмо сви живели само већ испричане приче, а истина и све ово о чему разговарамо, било би неважно.
    Хм…
    Увела си нову тему за размишљање. :)

    1. Ja verujem u Boga, kao samouko čeljade… duga je to priča zašto i kako sam veru otkrivala na svoj sopstveni način i dobila svoju viziju hrišćanstva. Kad kažem da verujem u sudbinu, govorim o motivu prisutnom u verovanju mnogih naroda – samo su to kod nas suđaje, kod drugih se malo drugačije zovu, opisane su i u bajkama – nama najpoznatija verzija je Trnova Ružica i kume…. Koncept dobra i zla. Verujem u slobodu u mogućnost izbora i promene – ali kao što i napisah jedan je put istine, naravno da svako ima svoju ali ona u mojoj viziji ima jednu boju, ta moja… kao što i sve ostale nemaju boju jer su istine jednostavne i proste. Zato se dve istine čisto ugnjezde jedan u drugu, sa trećom i redom, a laže su vidljive jer su u boji… pa kad se one izmešaju stižemo do nijansi.

      Da čini mi se da smo stigli do nove teme za razmišljanje i verujem da ćemo je svi pomalo ove godine obrađivati u svojim pisanjima, mada je decembar na ovom blogu i kroz komentare počeo već promišljanjima na ovu temu. Biće nas i biće toga još…:)

  3. „Onosto nam nije sudjeno, nije ni trebalo da bude nase…“ verujem da je tako…i da je istina jedna

    1. Da. Kako reče Oblogovani, tema za razmišljanje i većim ćemo se delom uvek preklopiti a upravo sloboda koju svako od nas nosi u sebi daje različita viđenja puta kojim idemo… Hvala ti :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.