Spoji vas sudbina, na neviđeno sa nekim ljudima. Jedno veče, skrene mi Negoslava pažnju na sjajan blog i još sjajniju autoricu. Odem, pročitam ostanem. Čitam i nekako mi sve blisko. Prepotentno bi bilo kada bih rekla kao da sam ja – ali prepoznajem detalje, čujem muziku, gledam scene iz filmova, plačem nad pričama o nekim ljudima.
Vrlo brzo krene komunikacija sa autorkom. Shvatim, dobra berba – godište 69. Rekoh to je to zbog čega možemo zajedno o dečacima sa polja divljih jagoda, da se sjetimo, bona, da nam iste asocijacije budu na sve one princeze i bitange naše mladosti.
Od detinjstva volim Valtera i Sarajevo, a sada imam poseban razlog da se raznežim kad čujem muziku…
Bojim u crveno i u miris ruža svaku misao na nju. Vidim je kako sedi na terasi i gleda veliko beskrajno more o kome mi priča u porukicama, želim da ih gledam zajedno sa njom… Dok se dopisujemo ona tako živo priča o moru da mu jednostavno i miris osetim.
I onda opet kroz neku prepisku shvatim da nas ne veže samo generacija, veže nas i mesec, topli maj – veže nas i datum 19. Veže nas toliko toga.
Moje misli su sada negde iznad snežnog Sarajeva. Mislim, kada bi svaka pahulja koja je pala bila samo atom energije pa da se slije u jednu veliku energetsku loptu koja krepi i vraća snagu.
Moje misli te grle u Novom Sadu – u proleće kad se digne ona ista magla koja okuje i Sarajevo u jesen i zimu. Moje misli na sat pred Bogojavljanje šalju beskrajnu ljubav i sreću u jednoj divnoj ženi.
Svu nežnost ovog sveta za tebe… draga Farah..
0
Leave a Reply