Begbede, klapa prva

Frederik Begbede

Ljubav traje tri godine

(odlomak)
«Komarac živi jedan dan, ruža tri. Mačka živi trinaest godina, ljubav tri.
Tako je to. Najprije godina dana strasti, potom godina nježnosti i najzad godina dosade.Prve godine kažeš: «Ako me ostaviš, ubit ću se.»
Druge godine kažeš: «Ako me ostaviš, patit ću, ali ću se oporaviti.»
Treće godine kažeš: «Ako me ostaviš, otvaram šampanjac.»Prve godine, kupuje se namještaj.
Druge godine, premješta se namještaj.
Treće godine, dijeli se namještaj.»
 
 
Insert iz filma
I još malo…
Frederik Begbede
“Francuski roman”

Policajci su hteli da provere moj identitet, pa se nisam bunio, i meni je to bilo potrebno. „Ko mi može reći ko sam?“ pita kralj Lir u Šekspirovoj drami.

Oka nisam sklopio cele noći. Ne znam da li je svanulo, moje nebo je beli neon koji pucketa. Stešnjen sam u svetlosnoj kutiji. Lišen prostora i vremena, obitavam u kontejneru večnosti.Ćelija pritvora je mesto koje u Francuskoj sadrži najveću koncentraciju bola na najmanjoj mogućoj površini kvadratnih metara.Ne mogu nikako da zadržim svoju mladost.Moram da kopam duboko u sebi, kao što zatvorenik Majkl Skofild kopa tunel da bi pobegao iz svoje ćelije u seriji Bekstvo iz zatvora. Moram da obnovim sećanje kako bih mogao da pobegnem.Ali kako da pobegnem u sećanje ako sećanja nema?Moje detinjstvo nije ni izgubljeni raj, ni trauma koju sam nasledio od predaka. Više ga zamišljam kao dugi period poslušnosti. Ljudi često idealizuju ranu fazu života, ali dete je prvenstveno paket koji hranimo, nosamo i stavljamo na spavanje. U zamenu za smeštaj i hranu, paket se donekle prilagođava internim pravilima kuće.Ljudi koji gaje nostalgiju prema detinjstvu zapravo žale za periodom u kome su drugi brinuli o njima.Pa, prema tome, policijska stanica dođe mu nešto kao jaslice: skidaju vas, daju vam da jedete, nadziru vas, sprečavaju da izađete napolje. Stoga i nije tako nelogično što me je moja prva noć u zatvoru odvela tako daleko.Više nema odraslih, već samo dece različitog uzrasta. Zato ću, pišući knjigu o mom detinjstvu, govoriti o sebi u sadašnjem vremenu. Petar Pan pati od amnezije.Zanimljivo je da kažemo da se neko, kad odlazi, „spasava“. Zar ne možemo da se spasimo time što ćemo ostati?U ustima mi je ukus slanog, kao onda kad sam gutao vodu na plaži Senic.

 
Nisam ja. I kad me poseti  neka misao koju sam mogla napisati ja,  a nisam uvek pomislim na njega. Na F.B. Kao da mu je tih nekoliko godina više dalo pravo na deo mojih sećanja na sećanje, na moja opravdanja i moje razloge. S druge strane, postoje mesta u romanima istog, u koje mogu kao na meke jastuke da se ušuškam, jer… opisao je sve ono što ja rečima iskazati mogla nisam, što me tištilo… Sad znam zašto nikada nisam gajila preteranu nostalgiju prema detinjstvu. Nekako sam oduvek imala utisak da sam pored svih ljudi, pored roditelja – ipak najviše brige o sebi vodila upravo ja, sama. Pa čemu onda nostalgija?
 
Dok smo deca, odista imamo nagodbu sa roditeljima – u zamenu za besplatan stan i hranu do nekih godina dajemo im ekskluzivno pravo na naše prve reči, slike, hvalisanja, zauzimanje bitnog mesta u svetu – roditeljstva i obaveza, pravo na zauzetost, glavobolje, nerviranje, slomove, razvode, i ostale besmislice …
 
Osećaj da su uspeli u čarobnom svetu roditeljstva- ili nisu? Na kraju sve to nije zavisilo od njih. Slučajni susret jednog jajašca sa milion plivača. Pa kako se potrefilo te noći. Nikada, naime nisu oni krivi.
 
I, ta večita želja Petra Pana i Alise da zauvek ostanu u Nedođiji ili Zemlji čuda. Da ne odrastemo već ostanemo deca, samo različitog uzrasta. Neki uspeju da se spasu time što nikad ne napuste taj svet. Neki spas nalaze upravo u tome što ga napuste, a neki – ostaju večito zaglavljeni između… pa vi vidite…
 
 Vratiću se ja mom F.B. još koji put, kao i večeras… Nešto me podsetilo…
Frederik Begbede

Comments (4)

  1. Ja sam totalno zaljubljena u čoveka. :) <3 Odlične su mu knjige, svaka na svoj način i nekako i liče jedna na drugu, a opet ne mogu da se porede. Takav je barem moj utisak. :) Odličan pisac, odličan! :)

    1. O, da. Tako ste ga dobro opisali. Dekadencija, evropska snobovština, usamljenost, strah od veze, strah od samoće, potraga za ljubavlju i strah da se ne uleti u ljubavnu zamku… Čarobno!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.