Muškarci se ne žene takvim ženama (Sex i grad) 10МАЈ Povede se danas razgovor o knjigama – dobre, loše, lake. I kad malo bolje razmislim nema lake knjige iliti lakog štiva – jer, ako izuzmemo da je ovo gramatički potpuno nepravilno, ta, takozvana laka literatura u svakom slučaju dovede do glavobolje. Ovako ili onako. No, jedna...
Ti uvek odeš pre nego što saznaš koliko to nju boli… svaki taj put… Ti odeš ostavljajući jedan topao poljubac na usnama njenim, koja te voli onako kako tebe niko neće voleti… Ona od tebe nikada ništa nije tražila… čak ni da zna vreme kada ćeš doći, ni kada ćeš otići… Ona koja kroti duhove...
50. dan Još jedan malo stariji, ali efektan. :) Nedelja je i dan je za uživanje, a da me ne bi grdile moje posestrime vile :) stavljam ovaj tekst! POZAJMLJENO IZ 24 SATA KOMPLIMENTI E, jesam drndoš… Mislim, bilo bi dražesno da naučim da čitam novine kao plavuša iz vica i mnogima bi bilo lakše....
Znala sam, kako da nisam. Sat sam po njemu mogla navijati, i dane prema njemu brojati. Subotom, koji minut posle devet ulazio bi u London, sedao za onaj sto, tamo dole preko puta muzike, naručio s vrata prvi čokanj dudovače i sve je tako počinjalo. Jedina njegova veza sa svetom, van ove naše palanke, beše naziv...
Све мање ствари радимо заједно. Кад будим се, твоја је страна већ хладна И обриси на јастуку губе форму И мирис твој полако нестаје Под налетом јутарњег зрака. Тад помислим можда за столом У кухињи седиш и кроз прозор Пребројаваш гране на багрему Док ти међу прстима клизи већ Махинално дуван који моташ Али, талог...
Rekoh već, nije jesen ta koja me istrese iz cipela od melanholije, raznih prodrmavanja i promišljanja. Ja se s jeseni zaljubim, a u proleće, kad se svi snegovi otope i mene stignu nemiri i otvore se pitanja, onda mi treba jedno dovoljno veliko more u koje mogu da se ulijem, koje će me jednostavno prigrliti...
Све мање ме има у његовој свакодневној рутини. Он има свој посао, децу, и у тој причи нема места за мене. Или га има све мање. Тај свет је досадан и мени недоступан. Или је можда баш из тог разлога и досадан, јер он покушава на све начине да ме искључи из њега. Чак и...
Заборави, заборави, заборави… али једино што ми полази за руком јесте заборав заборава. Надзаборав. Сама идеја о томе да нешто треба заувек отпустити. Па на крају заборавим све, само не могу јул. Никад ми љубави нису почињале у овом месецу. Никад се нису ни завршавале. Некако је јесен била та која би почела да их...
Њихова мала игра. Или је временом прерасла у ритуал? Али, неке вечери су почињале баш на тај начин. Она би пустила неку лагану музику; поред кревета, на под, би ставила чашу вискија с неколико коцкица леда, легла потрбушке, гола покривена само до пола стражњице, и листала неке безвезне часописе. Да се опусти, говорила би му....
Ne volim miševe. Ni ostale glodare te fele. No, ponekad bih u neku rupu poput njihove se zavukla da presaberem i vidim gde je to zapelo (đe ba zapelo). [youtube=http://www.youtube.com/watch?v=-GBniRxM034] Svako sam sebe najbolje poznaje. Jeste, ponekad. Mislim, jeste uvek, samo kvaka je u tome što...