Mislim da bi ovaj tekst sasvim lepo mogao da ostane i neobjavljen. A opet mi nešto vuče prste, da poput lakonogih srna skaču sa slovo na slovo i kroje ove redove. Večeras dok se vraćah u stan, osetih nešto nalik suzama vrelim. Dan što prođe, beše lep, i oni pre njega, i ništa loše u...
Категорија: Intimni imaginarijum
Чланак
U tvom svetu
Gledam te i kad nisi u mom vidokrugu moje duša dotiče tvoju Tvoj miris upijam i osećam sigurnost i spokoj U tvom svetu zasadila sam svoj vrt Na plodno tle tvoje duše dobih tapiju I Zemlja na koju samo Ti imaš tapiju…Ludo jedna… Gledam te…
Чланак
Nikad nije taman, Aliso…
Imala je odgovore. Poslagane nekim redosledom u glavi, ali nije bilo pitanja. U stvari, nije bilo nikoga ko bi joj ih postavio. Imala je godina taman. Ni suviše malo, ni jednu previše – imala ih je baš onoliko koliko treba da ima neko ko ima odgovore. Jedino joj je nedostajao taj neko koga zanima, ko...
Чланак
Nepovratni trenutak kada se snovi mimoiđu
Došla je kod njega jednog jesenjeg dana. Ili je to bio dan koji je pripadao kraju leta? Nije bila više sigurna. Davno je to bilo. Šturi oglas u novinama – tražim ženu srednjih godina, po mogućnosti, udovicu bez dece, da mi vodi domaćinstvo. Javila se. Pozvao ju je. Bio je simpatičan gospodin, činilo joj se...
Чланак
Do kraja sveta i još jedan dan
Golišav ti je prst… prošaputa joj na uho. Aha... Šta misliš o ovom odevnom predmetu? Mmmmm…. deluje tako otmeno… Hoćeš li da ogrneš prstić? To zvanično… Vrlo... Postaćemo vernici ljubavi… Provereni… Overeni… Vereni… Do kraja sveta? Može… i još jedan dan više. Znaš… bitno je da prstić više ne zebe….
Чланак
Prećuti nekad neke reči
Kapljice, poslednje, gledala je kako remete mir barice preko puta. Nebo cedi, vodu u vodu. Stvaraju se krugovi. Ostavljaju trag. Ostavljaju zapis, neko od gore šalje poruku. Možda je neko dobije, možda pre nego sunce obriše trag i zemlja upije. Ne remeti ravnotežu – traži samo onog kome je poruka namenjena. Reči treba slati tako...
Чланак
Možda kad vetar jednom oduva snove
Ovaj je tekst napisan u trenutku kada sam tekstove imala razbacane na nekoliko mesta. Stalnim seljakanjem više nisam znala ni gde oni pripadaju, niti gde sam ja u toj priči. Branko Radičević je napisao pesmu o svojim pesmama – koje će ostati siročići kad njega ne bude bilo. Valjda je ta veza između napisane reči...
Чланак
Samo me zagrli snažno
U tih nekoliko trenutaka dok su im se usne naslanjale jedne na druge, jer to više nije bio poljubac, ne to nije bilo ono što je želela da oseti – u glavi joj se kao u najboljoj partiji poređaše slike, kao karte. Setila se prvog dana. Ušao je u kafe kao u svoju kuću, samouvereno,...
Чланак
(S)umiranje
Spušta se noć, pomisli u sebi, mada je možda tek svitalo. Nije mogla sa sigurnošću da zna koje je doba jer već je danima ležala na krevetu preširokom za jednog, taman za dvoje. Druga polovina bila je uredno nameštena. Sa kompa se čula jedna te ista melodija – dovoljno tiha da je niko van sobe...
Чланак
Ostade sećanje marinsko plave boje
Navukla je jutros svoje venčane pantalone. Marinsko plavo. – Još uvek su mi dobre, pomisli, uz blag osmeh. Šila je kostim. Pantalone i sako. Tako je zamišljala da treba da izgleda mlada. Bez mnogo detalja. Jedino je birala boju. Onu u koju se zaljubila još kao mala. Ne toliko zbog nijanse, koliko zbog tog naziva...