Coolumna kod Majske – 183 dana viđena iz mog ugla

Dan 1.

Za vikend smo pogledali film:

Ne bih vam prepičavala, samo bih vam ga toplo preporučila, ukoliko ga do sada niste pogledali. U subotu tako nešto razmišljam i osetim one pundravce i da nešto treba raditi, menjati, pokretati – da je definitivno došlo vreme takve stvari, i mislim – daj mi znak.

I mislim da je ovaj film bio upravo to – Džuli je rešila da pokrene projekat 365 dana – za 500 i nešto recepata koliko je bilo u kuvaru Džulije Čajld. Ja ne umem da kuvam… mislim, umem toliko da bi oni koji me neizmerno vole, bili siti. :) Ponekad pomislim da samu sebe u tom pogledu najneizmernije volim.

S jedne strane bio bi izazov da recimo uzmem Patin kuvar i za godinu dana skuvam, snimim, zapišem i ludo vas zasmejavam tih 365 dana. S druge strane, Džuli je u taj projekat i ušla zato što voli da kuva i što je želela da u nečemu istraje.

Ja opet volim da pišem i možda je ovo dobar način da istrajem u nečemu. Moj projekat će se zvati Coolumna kod Majske – u 183 slike. Šest meseci – do 6. oktobra. :)

Šta mi je cilj? 

Uhvatiti snove – one dobre. Dok sam se pitala šta ja to u stvari želim – pročitah ovaj tekst. O snohvaticama. One hvataju dobre snove i čuvaju uspomene, a sve loše propuste.

Sačuvati neke trenutke bitne za taj dan. Misao, pročitanu knjigu, odgledan film, suze, smeh.

Kad smo već kod toga – htela sam da vam ispričam jednu priču o čuvanju drugih od nas samih.

Luna Bgd reče danas da je jezik njeno najjače oružje. Rekoh joj – nije već tvoje srce, a jezik je samo sredstvo da sačuva tvoje srce. I pomislih – ja nemam oštar jezik, tj. imam, ali imam sremačku  narav koju moram da krotim kad mi neko stane na žulj. Da se ujedem za jezik, da tri puta obiđem oko zgrade i taj osećaj nemoći (sputanosti) da odgovorim na isti način me prođe. Nekad, tu bude i suza. Budem ljuta, ne na tog nekog već na sebe – ali kad suze prođu, budem, iskreno, ponosna na sebe – jer sve što bih ja rekla ili napisala bila bi istina, ali ne želim da na taj način komuniciram, ne želim da bacam prašinu u oči. Ono što znam – jeste da se iz svačijeg posta i komentara može iščitati svašta. I, kad obiđem te svoje krugove oko zgrade, pročitam još jednom i vidim da baš i nisam ja bila meta, ali sam se u pogrešno vreme našla na pravom mestu.

Tako sam jutros odbesila jedan post – ali, hvala Bogu, uvek ima dobrih ljudi koji su i kad kuckate tako sakriveni, tu negde za vas – tako je i jutros Negoslava, samo uklizila i sa nekoliko „pucketanja“ rečima, razvejala to što me sekiralo…

Šta je poenta? Sačuvati druge od sebe – ponekad je vrednije nego sačuvati sebe od drugih.

Poenta je i da je ovo moj prvi dan od 183 u kom ću, umesto beležaka na FB da zapišem ponešto, a neko će možda sve to i da uprati.

Poenta je da vam toplo preporučujem film sa početka ovog teksta.

Ovo neće imati mnogo veze sa mojim redovnim pričama – ovo će biti moji kratki osvrti na nešto meni važno – i način da istreniram svoju istrajnost.

I još jedna preporuka za kraj prvog dana… Samo slušajte reči :)