Počeo oktobar.
Kraj septembra i početak ovog nekada čuvenog kišnog meseca doneli su neke novine.
Stigle su mi, najzad, cvetne esencije sa Anda. Naravno, nisu stigle direkt odande, putovale su preko Francuske, ali su nastale od cvetova raslih na tom podneblju. Kreće proba, da vidimo kako će delovati na nas. Od 24 andske esencije, izabrali smo one koje se podudaraju sa potrebama ljudi sa ovog područja, ili je izbor čak bio i lično obojen… verujem da jeste, sad kad sređujemo tekstove o dejstvu istih. No, svako valjda krene od sebe, pa tako i mi. Zahvaljujem se mnogo mom dragom prijatelju (nekad učeniku) Edmondu Makaščiju, što je postao moja „francuska“ veza za esencije. Hvala i njegovoj majci Bibi Milovanović što nam ih je ovde u Novom Sadu isporučila. I devojci sa kojom su kapi putovale do NS. :) O našim novim kapima, ali i starim i uvek možete da se obavestite ovde.
Kako u životu ništa nije slučajno, tako nije slučajan ni jedan poziv od pre nekoliko dana. Rekoh vam već, da smo započeli divnu saradnju sa Zelenim stranama i Ekologijom.rs . Ova saradnja nije unela samo jedan novi vid saradnje sa novim ljudima, već se nalazimo pred jednom divnom odlukom, koja je, već takoreći doneta, samo sad treba da se sve stvari poslože, da počistimo i rasporedimo neke stare stvari na svoje mesto da otvorimo mesto novom. Ne mogu vam opisati radost koju osećam zbog svega što se dešava. Dobila sam sasvim novi uvid u određene stvari, u to, kako bi trebalo ili kako bih želela da mi izgleda život i koje kvalitativne promene to donosi meni, ali i ljudima oko mene.
Za sve vreme dok se promene dešavaju ja čitam „Rekonekciju“ Erika Perla. Ne, neću početi da se bavim rekonekcijom, ili bolje rečeno, rekonekcija je na delu u svemu što mi se sada dešava. Prekopčavam polako svoje veze i ideje i osećam se sjajno. Rekonektujem se sa svojom suštinom, sa onim kako ja to shvatam.
Htela sam da objavim i nekoliko divnih vesti:
1. svetlost dana ugledala je knjiga moje izuzetno drage blog prijateljice Negoslave Stanojević „Jošte čekam taj reč da mi rekne„. Uskoro ćete malo više o knjizi, autorki, izdavaču moći i na ovom blogu da pročitate.
2. ispod štamparske prese, još peče prste koliko je friško, izašla je i knjiga Dejana Zlatića „Zrenje“.
3. moj dragi se vratio blogovanju što je za mene lično velika radost. Link ka Banditisanju vam objavljujem ovog puta, a onaj drugi… o tom kad mi da dozvolu :)
4. pozivam vas na drugi konkurs za autorski tekst koji je raspisao sajt Ekologija – uslovi konkursa… nagrade su lepe i motivišuće, pa vas pozivam da učestvujete.
Sebe sam pozvala da najzad počnem da pišem knjigu. I počela sinoć. Dala sam sebi rok do sledeće godine u ovo vreme :) kao Del boj.
Šta mi ostaje za ovaj put? Da vam se zahvalim što čitate, da kažem – hvala za vođenje, volim te jer smo jedno, oprosti za sve što sam svesno ili nesvesno uradila a na štetu, molim te… :)
0
Leave a Reply