Pod jednim dudom sedi jedan čarobnjak koji ju je pretvorio u princezu, pa otišao. Pod orahom sedi drugi kome su svi njegovi bili ždrebci sa zvezdom na čelu. I njih dvojica, sede tako i gledaju tu princezu-ždrebicu kako se bori sa sobom. Tamo gde su ne mogu da joj pomognu. Tamo gde jesu, kucnu se...
Ознака: Marina Majska
Ljubavno pismo – nekoliko reči – i kraj
Draga moja N.N. Ovo je kraj. Pišem jer jedino tako mogu da ti kažem „istinu u oči“, kada ih ne vidim. Ovo je kraj – kako to groteskno zvuči – a nije nikada ni počelo. Šta sam ja to tebi bio? I šta si ti bila meni? Švaleracija, ljubavnici? Može se to i tako nazvati,...
Čuvari tuđe sreće
Mislim da bi ovaj tekst sasvim lepo mogao da ostane i neobjavljen. A opet mi nešto vuče prste, da poput lakonogih srna skaču sa slovo na slovo i kroje ove redove. Večeras dok se vraćah u stan, osetih nešto nalik suzama vrelim. Dan što prođe, beše lep, i oni pre njega, i ništa loše u...
Tragovi
Tragovi koje smo ostavili u drugima. Tragovi koje su ljudi ostavili u nama. Ono što smo oprostili Ono što nam je oprošteno. Sve što smo uneli u nečije trenutke Sve što smo umeli da prepoznamo Iskrice koje smo u nekom pokrenuli Iskrice koje u sebi sakupljamo Jesu ognjišta u našim dušama Jesu ognjišta u dušama...
A neko nikad ne pročita…
Budem tužna, ponekad, što moje priče ne stignu do nekih ljudi. Moj tata bi rekao… a neću da vam kažem… Mama, ona bi rekla isto to, samo na drugačiji način. Kada bi čitala… Neki dragi ljudi koji su od početka verovali, nisu na virtuelnom nebu pa samo mogu da zamislim njihovo – jesam li ti…...
Neka padne sve što padu je sklono… zbogom brodovi moji
Jesen stiže, dunjo moja. Jesen stigla, sa njom mnogo što šta pada. No, ono što me vodi poslednju deceniju, u šta čvrsto verujem jeste da sve što padne može i da se podigne. Sećam se, jednom davno, laka digresija, kada sam pričala sa ženom koja se bavila nečim što tada nije imalo ime –...
Sanjao sam, al’ više piti neću
– Ljubavi, kasniću večeras! Idemo svi posle posla na piće s nogu… izgovori prvu laž u njihovoj vezi. *** Večeras pijem za svoju dušu, pomisli dok je zauzimao mesto u kafani svoje mladosti. I pio je. Prva povuče drugu, druga povuče treću… i, mogao bi on tako do svih 25… ali posle 7 čašice konobarica...
Daje se na znanje – nove knjige, nove kapi, novi konkurs, ista plavuša
Počeo oktobar. Kraj septembra i početak ovog nekada čuvenog kišnog meseca doneli su neke novine. Stigle su mi, najzad, cvetne esencije sa Anda. Naravno, nisu stigle direkt odande, putovale su preko Francuske, ali su nastale od cvetova raslih na tom podneblju. Kreće proba, da vidimo kako će delovati na nas. Od 24 andske esencije, izabrali...
Hoće li sve jednom pojesti godine
I dve suze kliznuše niz lice. Pojedu li godine strast u čoveku? Postanemo li u jednom trenu suviše ozbiljni za zagrljaje i stapanja? Dođe li trenutak da ostane samo ljubav bez grozničave želje za spajanjem i predavanjem? Da li smo se potrošili sa nekim drugim ljudima i usahnuli na nekim tuđim usnama? I klize dve...
Ljubavni kusur
Ti uvek odeš… pre nego što saznaš koliko to nju boli svaki taj put… Ti odeš ostavljajući jedan topao poljubac na usnama… njenim koja te voli onako kako tebe niko neće voleti… Ona od tebe nikada ništa nije tražila…čak ni da zna vreme kada ćeš doći… ni kada ćeš otići… Ona koja kroti duhove u...