Dan peti – O čemu sanjaju dečaci

5. dan

Čitav dan me pohodi jedno pitanje i ovaj je dan posvećen upravo tome – o čemu sanjaju dečaci?

O čemu li sanjaju kad ih uveče majke, umorne i pune doživljaja ušuškaju u krevete meke? O čemu sanjaju dok one svoje tople usne još jednom pred izlazak iz sobe prislone uz obrašćiće i rukom nameste kosu?

Pitam se, maštaju li o tome čime će se jednog dana baviti? I da li su u tim snovima svi astronauti, naučnici, najbolji sportisti?

Jesu li Indijana Džons, Supermen, ili neki treći hrabri spasilac sveta?

Maštaju li o zakopanom blagu, ostrvu s gusarima, zmajevima, vitezovima?

Grade li najveće mostove, najviše zgrade, prave li superbrze automobile i avione?

Od čega im se rumene obrazi u snu, dok se meškolje i osmehuju?

Bude li u njihovim snovima neka princeza zbog koje bi sve ovo imalo smisla?

Maštaju li dečaci o tome da će porasti i imati svoje dečake i devojčice, svoje male anđele, ili njihovi snovi nikad ne odmaknu dalje od detinjstva?

Da li su zauvek dečaci, sinovi, unuci, braća, sinovci?

Da li su zauvek mamine zvezde u očima i tatine sinčine?

O čemu onako rumeni sanjaju?

I kad se  to probude dečaci i kad shvate da su obukli dugačke pantalone i počeli sami sa se češljaju? Ko im i kako objasni da svet ne počinje u visini njihovog nosa – u nebesima, u kulama, u avanturama? Ko ima smelosti da im razbaruši snove i razveje maglu pred očima?

Da li dečaci ikad odrastaju? Ili se samo dobro zamaskiraju u ozbiljno odelo i nekog ko radi od 8 do 4 popodne i onda se umorno vuku do kreveta da spuste preko lica masku od novina i prave se da razmišljaju,  a u stvari u nekom paralelnom svetu opet postaju dečkići u kratkim pantalonama, na nekoj livadi, s loptom i dva golića? Ili se spuštaju niz strme ulice na biciklima i zamišljaju da lete?

Sanjaju li dečaci kad odrastu?

Sanjaju i treba ih pustiti da to rade. Da udahnu duboko svako jutro kad ustanu i urade neku veliku avanturu, pronađu svoju mapu sa blagom. Pustiti ih da budu vitezovi, da se bore protiv zmajeva i ostalih nemani, a uveče, kad dođu kući, neka ispričaju svoju avanturu, neka im se obrazi i dalje od sreće rumene. Sanjaju i u tim snovima smo i mi srećni sa njima, njihove kraljice, i njihovi potomci, budući vitezovi i devojčice princezice.

Dečaci, ovaj svet je po vašoj meri i pravljen – sve male igračke za male dečake, pretvorene su u velike da igra nikad ne prestane. Sanjajte i činite velika dela. Menjajte svet, pa makar to danas bila samo guma na kolima, ali neka promena nikad ne prestane.

Kad vi prestanete da sanjate, onda i svet i sve oko vas polako počinje da usporava i nestaje. Ovaj svet živi od vaših snova…

Budite zato san ovog sveta…