Dan trinaesti – šta se to dešava kod komšije u dvorištu?

13. dan

Danas sam malo prebirala po drugom blogu – pišući o tome šta nas to tera da virimo komšiji u tanjir, preko tarabe, kroz ključaonicu. Karikiram malo, ali u biti, nepresušna ljudska potreba da vidimo šta se zbiva u komšijskoj avliji, šta on to ima i da li mu je krava zdrava, vekovna je i  nasušna ljudska potreba.

No, ovde bih se samo još malo osvrnula na ovo naše globalno dvorište i naše komšije. Neću da ulazim u to koliko ko od nas ima prijatelja, da li je to realno ili je jednostavno sad već postala potreba da se umrežavamo. Ali, čim smo nekog pustili na svoje igralište očekujemo da će on i da vidi šta mi to radimo i da će ponekad poželeti i da prokomentariše. Kad komentariše, očekujemo naravno elementarnu dozu kulture, poštovanja i razumevanja da je sve javno, dostupno i da neke privatne detalje, ma koliko uzajamno dobri bili, ne treba iznositi.

S druge strane, opet, od domaćina očekujemo da nas u dobroj volji dočeka ispod postavljene objave, fotografije, linka – jer čim je nešto postavljeno ima neku svrhu i razlog.

I još jednom ponavljam – sve je vidljivo i dostupno, ma kakve vi ograde i ograničenja postavili.

Zato je u ovom selu dobro biti pažljiv – ako nećete da vam neko obiđe stan ne objavljujte da idete na godišnji odmor.

Ako nećete da dovodite svoju decu u potencijalnu opasnost od manijaka raznih vrsta – ne objavljujte njihove fotografije.

Ako ne želite da vas ogovaraju ne kačite fotografije koje imaju kompromitujući sadržaj.

Ako ne želite da drugi budu neuljudni prema vama nemojte ni vi kod njih komentarisati na uvredljiv, drzak i bahat način.

Ako vam se neki komentar ne svidi, obrišite ga, ako vam se neka osoba ne dopada kao prijatelj, a ne želite da je uvredite brisanjem sa liste, sklonite neke objave da ih ne vidi.

Kad ste pristali da uđete u ovo kolo, onda igrajte onako kako domaće vaspitanje nalaže. Za prepucavanja, pošalice, i druge stvari koje većinu ljudi ne bi trebalo da zanima postoje grupe. Postoje i divne grupe koje propagiraju određenih stilove života, šminkanja, oblačenja, ishrane, pa se i tu mogu neki afiniteti iskazati.

Ne bih vas večeras dugo zadržavala. Možda bih vam preporučila onaj drugi tekst – o virkanju iza ograde.

Što se tiče muzike – jedan staritet upakovan odmah u film. Subota je, vreme da se izađe u grad. Ili je barem nekad tako bilo. Danas su to retki trenuci od kojih se onda u nedelju dugo oporavljamo. :)