54-56. dan
Juče sam bil
a na prijemnom ispitu. Čitav dan i malo više. Kad sam ušla u stan bilo je pet minuta posle ponoći, no srećom moja kočija se nije pretvorila u bundevu i moj princ nije nestao, već je viteški došao po mene u Karlovce. Glava mi je bila puna gramatike, književnosti, bodova, ali mi je srce bilo puno zbog mojih dragih kolega koji su i malo više od toga, dragi ljudi sa kojima je čak i ostajanje do u duboko u noć zadovoljstvo. Iz obližnje kafane dopirali su zvuci tamburice, tako da smo u trenucima pauze, na predivnoj terasi KG imali utisak da smo i mi deo tog užitka.
Danas je bio još jedan lep dan. Dva rođendana, jedna godišnjica rada… dragi ljudi porodice B. i mi dođoši. Eto, tako i ja ponekad budem dođoš. Promenljive u porodični konstantama, svi oni ljudi koji su došli privučeni ljubavlju, toplinom, ili nečim trećim u nove porodice.
Onda smo došli kući i dočekao me je jedan divan mail. Od jedne divne osobe.
Divno je kad znate da neko misli na vas i vašeg najdraže.
Lepe stvari nas raduju…
Koliko lepih bisera koje nižemo u nisku života! Ne mogu svi ni da se raduju malim stvarima, samo osobe veeeelikog srca kao ti <3
Hvala ti! Ali, da bih se radovala potrebni su ljudi sa kojima delim radost, a to su moji najbliži i moji dragi blogeri! :) <3
:) hvala tebi. :)
Pa da. I treba tak. :)
Pozdrav!
Ja volim što sam ja dođoš u tvoj a ti u moj život. I neka si mi dobro došla.
:) I ja mnogo volim što smo se odomaćile jedna drugoj u životima. Bolje te našla!
Bravo za princa :)
:) i ja to kažem, dragi Kalif-aga :)