Dani… dođoši u nečije živote

54-56. dan

Juče sam bila na prijemnom ispitu. Čitav dan i malo više. Kad sam ušla u stan bilo je pet minuta posle ponoći, no srećom moja kočija se nije pretvorila u bundevu i moj princ nije nestao, već je viteški došao po mene u Karlovce. Glava mi je bila puna gramatike, književnosti, bodova, ali mi je srce bilo puno zbog mojih dragih kolega koji su i malo više od toga, dragi ljudi sa kojima je čak i ostajanje do u duboko u noć zadovoljstvo. Iz obližnje kafane dopirali su zvuci tamburice, tako da smo u trenucima pauze, na predivnoj terasi KG imali utisak da smo i mi deo tog užitka.

Danas je bio još jedan lep dan. Dva rođendana, jedna godišnjica rada… dragi ljudi porodice B. i mi dođoši. Eto, tako i ja ponekad budem dođoš. Promenljive u porodični konstantama, svi oni ljudi koji su došli privučeni ljubavlju, toplinom, ili nečim trećim u nove porodice.

Onda smo došli kući i dočekao me je jedan divan mail. Od jedne divne osobe.

Divno je kad znate da neko misli na vas i vašeg najdraže.

Lepe stvari nas raduju…