Igra od reči

butterfly-bw-flowers-nature-nice

Devojčice, o čemu razmišljaš?, upita je mladić.

Devojčice, he, pomisli ona u sebi, verovatno je mlađi od mene, ali hvala mu.

Devojčice, dajem dinar za svaku reč koja sada plovi tvojim mislima.

Dečače, nemaš ti toliko novaca koliko reči ovde (pokaza prstom ka čelu) obitava…

Dečače, he, pomisli on u sebi, ne znaš ti sa kim razgovaraš, ali hvala joj.

Devojčice, znaš li ti ko sam ja?

Znam…

Znaš li onda da su reči moje igračke i da ih skupljam u jesen iz misli lepih usamljenih devojčica po parkovima, pa ih onda zimi slažem da bi mi grejale dušu.

Znam, znam  da se greješ na vatri tuđih reči jer papir ne gori, ali ga žare slova i priče koje se na belom parčetu tvore…

Onda mi daj svoje misli, ne budi surova…

Ne mogu dečače jer me ne prepoznaješ…

Ne budi tako ohola, ti… ti… nedostaje mi sledeća reč, pomisli on.

Dečače, sećaš li se leta davnog 1988? Stanica, voz kreće… ja sam ti dugo mahala, a ti se ni okrenuo nisi. Bio si u tom času glavni junak jedne knjige i nije te bilo briga za svet oko tebe. A onda su prošle godine, izbacili su te iz knjige i rekli, hajde, mali, dosta si se žalio na svoju literarnu kob, preuzmi sada sudbu u svoje ruke, budi malo ti pisac da vidimo kako će svemir u tvojoj imaginaciji da diše. I, čuda, uspeo si. Tvoje zrenje beše uspešna misija, u svemu, osim u jednom…

Šta mi to prigovaraš?

Ne sećaš se ko sam ja… tužno prošaputa ona.

Ma, što ja uopšte gubim vreme sa tobom? Ko si, pa ti, da bih ti poklanjao svoje dragoceno vreme? Park je prepun usamljenih devojčica sa mnoštvom reči koje će rado prodati i time olakšati dušu, povika on i koraknu.

Ja sam Bezimena... prošaputa ona.

Reči je poput tihe strelice poslala u njegovo srce.

Bezimena, ubode ga i pomeri srce za dva milimetra udesno. Okrenu se, ali nje na klupi više nije bilo.

Gde mi dade baš tu najskuplju reč?, u magnovenju pomisli on dok se onaj dobro uređeni svemir doterivan njegovim rukama i imaginacijom poče raspadati na komade…

fb-share-icon0

Comments (10)

    1. Hvala, Rado! Obe pročitane knjige, Negoslavina promišljena igra reči i valjda generacijska priča… učiniše svoje :)

  1. Ma, video sam još danas, čekajući u nekom redu na nekoj kasi. Malo je reći da je fantastično kako si ovo napisala. Zapravo, teško je naći epitet. Ne znam da li zato što je priča ispričana od reči koje imaju veze sa mojim pisanjem, ali meni je ovo zaista sjajno.

    1. Mislim da je to zbog asosijacija koje imaš… i što je sve uvezano u paket… Ali, opet, možda je najbitnije da nije skliznulo u patetiku… Hvala ti :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.