Kako škola može postati mesto koje nas motiviše

Pre neki dan sam napisala tekst na temu kako da pokrenemo mlade da budu kreativni. Ono što nisam spomenula, jeste da u medijskom pokretanju, pored moje malenkosti, učestvuju Danijela Pop-Jovanov (profesorka engleskog jezika), Ljiljana Maletin Vojvodić (profesorka književnosti) i Srđan Damnjanović (profesor filozofije). Naravno,većina  mojih kolega na svoj način motiviše mlade, ali meni je zanimljivo da vam pišem o našem iskustvu. 

Danas nastavljam priču jer smo i mi nastavili sa pokretanjem naše dece. Povodom 225 godina postojanja Karlovačke gimnazije, raspisali smo konkurs za najbolju fotografiju i glasanje za fotografije je u toku. Tokom marta ćemo imati još nekoliko važnih aktivnosti – a sve u cilju da pokrenemo mlade i da im pokažemo koliko su važni i kako se njihov trud isplati.

Neko bi rekao čemu sve ovo? 

Često od mladih možete čuti – a da li je ovo za ocenu? Ili, da li će to biti na kontrolnom ili pismenom. I zapitate se – da li je cilj školovanja SAMO dobiti ocenu i naučiti ono što će vas neko pitati. Mnogi će reći da jeste. A mi ćemo vam reći da nije, kao što će vam i naši učenici to potvrditi. Naravno da su ocene važne, ali ako prođete kroz čitav proces školovanja samo skupljajući ocene i radeći ono što se mora, onda je vaše odrastanje bilo pomalo šturo i svedeno na jedan jedini cilj – da vam u knjižici budu upisane dobre ocene.

Opet će se neko pitati – pa zar to nije jedino važno?

Naše mišljenje je da nije. Jednog dana ćete zaboraviti svoje ocene, i niko vas više neće pitati kakav ste uspeh imali u školi. I kad to zaboravite, ostaće vam prazno mesto tamo gde bi trebalo da budu uspomene iz škole. Opet će neko reći – pa šta ima da se sećam škole – i ima pravo da tako razmišlja. Ali, ima i nas koji se svog školovanja sećamo s osmehom, sećamo se svih onih divnih trenutaka u kojima smo stekli veštine koje nam i danas pomažu da budemo ovo što jesmo.

Da budemo kreativni.

Da razumemo druge kao što je i nas nekad neko razumeo.

Da želimo da pomognemo mladima da otkriju i razviju svoje talente i umeća.

Da se ne pitamo uvek da li je to za ocenu (danas za bodove ili novac).

Da se radujemo svakoj novoj stvari koju naučimo.

Da i dalje sanjamo i živimo kreativno, maštovito, često van klišea.

Da želimo da i svoje učenike naučimo da postoji i nešto van propisanog gradiva, tj. da sve što se nauči u školi, da sva vrata koja su pred nama imaju svoju svrhu.

I zato mi motivišemo našu decu. Zato im nudimo izazov i radujemo se kad ga prihvate. 

Tako je i ova izložba fotografija jedan od izazova i voleli bismo kada biste i vi pogledali fotografije, i glasali. Naravno, sve naše aktivnosti ne bi bile ostvarive da u svemu aktivno ne učestvuju oni zbog kojih smo mi motivisani za korak više – naši sjajni đaci.

Poruka roditeljima

Podržite svoju decu da se uključe u vannastavne aktivnosti. Podstičite ih da izražavaju svoju kreativnost, da stiču veštine koje će im kasnije u životu biti korisnije često i od ocena. Da učestvuju, da se raduju, da stvaraju, da nauče da budu timski igrači, da ispolje svoje sklonosti, da postanu svesni i samosvesni mladi ljudi. Nemojte ih samo terati da uče. Kad su u krizi, kad im naiđu trenuci preispitivanja, recite im da se okušaju u sportu, muzici, pisanju, plesanju, da probaju sve što im se u školi pruža kao aktivnost pa će i na taj način kreirati svoj put i budući život. Deca često nisu umorna već im je dosadno. Dignite ih iz kreveta i pomozite im da rašire svoja krila. Da nauče da ocene nisu jedino merilo vrednosti već samo jedna od stavki u njihovom školovanju.

A sada vam pozivamo da pogledate našu galeriju, i ako ste voljni glasate! 

 

Glasajte za najbolje fotografije Karlovačke gimnazije

 

PS fotografije u tekstu su vlasništvo autora M. Aranitović i nisu deo konkursa za najbolju fotografiju.