KAKVU VATRU NOSIMO U SEBI – IZ UGLA JEDNE PLAVUŠE

Kako nam traume iz detinjstva postanu korisne u jednom trenutku. Nikako. Traume iz detinjstva treba isceliti a iz onog što nas je tada traumatizovalo izvući nešto korisno za godine koje slede. Moja trauma iz detinjstva jeste da će me neko iznenada napustiti. Zauvek i bez pozdrava. Duga i za dečije godine skroz logična priča. Ali ja sam od toga dobila takvu fobiju da se to na kraju i desilo.

No, baš zbog tog straha živela sam dugo u ubeđenju da se i ne treba mnogo vezivati jer… kao što rekoh – otići će. Ako bi to zaličilo na vezivanje ostavljala bih ja da bih sprečila štetu, kako sam ja to zamišljala. Jedino sam se iskreno družila sa drugovima iz razreda – i ti ljudi su i dan danas oni na koje uvek mogu da se oslonim. 

Iz Gimnazije imam nekoliko dobrih prijatelja, za koje je vreme pokazalo da se uklapamo. 

I u porodici su jake vatre moje najuže porodice i partnerske. 

vatra
Saved from Styleite

No, imam još jednu teoriju. Ne nosimo svi u sebi istu vatru. Ja bih to podelila u nekoliko grupa:

  1. neki ljudi su rođeni da budu vođe, da se ljudi za njih vežu i da ih slede. Da bi njihov plamen bio jak oni se napajaju energijom onih koji su im pratioci i ovo jeste najčešća interakcija među ljudima. 
  2. druga grupa ljudi su oni čiji plamen može da gori samo kad slede vođu – to su ljudi koji se dobro osećaju samo kad su deo neke veće celine, grupe. Oni svoju energiju daju vođi, ali isto tako oni dobijaju svoj deo energije. 
  3. lažne vođe – tj. ljudi koji crpe energiju ljudima pretvarajući se da su bolji, drugačiji, zanimljiviji, bitniji nego što to u svojoj biti jesu. Oni kradu tuđu vatru, i za razliku od rođenih vođa, oni ne daju ništa za uzvrat. Njih obično slede ljudi kojima treba neko svetlo u datom trenutku, nesvesni da je odnos jednosmeran.
  4. individualci – oni koji niti su vođe niti traže da ih neko vodi. Oni su poput ljudi koji vas prevode preko pešačkog prelaza – osvetle ga, pomognu vam, ali ne traže da idete za njima. Ako ostanete, sjajno, ako odete, rastaćete se bez velikih potresa.

Hajde da čitavu ovu priču stavimo u kontekst FB, mada je sve lako primenjivo i na realan život. Najveći broj ljudi traži jakog vođu. Nekog od koga mogu da nauče, da se priklone, budu zaštićeni, da se osete da pripadaju. Vođa, pravih, ima malo, ali njihov uticaj je prilično jak. Oni se osećaju najsrećnije kad ih sledi mnogo ljudi. Prema svima su pažljivi, dobri, brinu o njima i svima je dobro dok neko od sledbenika ne stekne dovoljno pouzdanja ili dok mu se vatra ne rasplamsa dovoljno da i on poželi da bude vođa.

Problem nastaje ako poželi da preuzme mesto onog na čijem se plamenu do juče grejao. Tada imamo dve povređene strane. Ako onaj koji je ojačao krene da stvara svoj krug vatre onda dobijamo sjajne saveze jakih ljudi i umnožene energije. Ovde smo dotakli i prvu i drugu grupu.

Treća grupa je takođe brojna na društvenim mrežama – čak bih rekla da je to njihov dom – jer oni nisu rođeni da vode i njih nećete prepoznati u realnom životu – jer oni vam retko pokazuju svoje pravo lice.

Oni su vešti manipulatori, umeju lepo da zapakuju stvari, da očaraju, da pruže neku vrstu utehe kroz reči – ali oni ne delaju kroz neku praksu jer njih nećete uspeti da upoznate mimo mreže sem ako im za neke stvari niste mnogo bitni. Oni obično nešto prodaju – od magle do nečeg konkretnog  i videćete ih samo ukoliko pristanete da budete konzument njihovog proizvoda.Vi ste njihova besplatna reklama i ogledalo njihove vrednosti. Vi dajete svoju vatru da bi oni mogli da nastave dalje.  A, vi posle tražite varnicu na nekoj trećoj strani – jer kad kupite ili kad predate svoju vatru… završili ste interakciju do sledeće kupoprodaje nečega.

I, individualci. Iz nekog razloga nikad nisu svoju vatru rasplamsali da postanu vođe, ali su opet dovoljno jaki da budu primetni. Njih je teško povrediti jer niti vode niti njih vode. 

Ovo je odgovor na pitanje – na koje sam se vatre opekla i kako sam sa tim izlazila na kraj. Ja sam ovaj poslednji slučaj. Valjda sam i zanimanje i svoja interesovanja usmerila tako – da budem nekom svetlo u određenom trenutku, dok ga provedem kroz određeni period u životu, a onda se okrenem i sve iz početka. I oni kojima pomažem s esencijama – dođu kad treba, prođemo jedan ciklus zajedno i svako na svoju stranu. Ne idem blizu ničijem plamenu, osim onih najbližih koji su tu iz čiste ljubavi.

Još jedna stvar koju nosim još od detinjstva – moji se roditelji nikada ni sa kim (osim sa najbližim komšijama i svojim roditeljima) nisu družili. Jednostavno smo mi bili okrenuti jedni drugima pa smo valjda zato i sestra i ja izrasli u neku vrstu samotnjaka. Naučiš da sve možeš sam i da ti niko ne treba. Kad tako postaviš stvari malo toga može da te povredi. Ponekad nas je teško zavoleti – dok nas ljudi ne upoznaju – jer teško je kad od tebe neko ne očekuje ništa. 

Mislim da je ovo moj odgovor – nisam predodređena da budem vođa, ali nisam ni neko kome treba vođa, tj. nisam baš timski igrač. Oni koji me znaju dobro – znaju u kom trenutku se između mene i sveta stvori jedna nevidljiva opna – kojom se branim od previše informacija, od prejakih emocija- možda bi trebalo drugačije – ali ne umem. To ne znači da ne volim ljude – naprotiv, volim ih mnogo baš zato što ništa ne očekujem niti tražim. A neki vole i mene. :)

 

 

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (12)

  1. Ovo je vrlo interesantan tekst jer se može razvijati. Slobodno je moglo pistati i:

    TEST: Kakva je vaša vatra? Da li ste lider, individualac ili sledbenik?

    Pre nekih sedam godina, na edukaciji za B.kapi pitala sam mentorku zašto se liderske osobine koje sam ispoljavala kao dete više ne iskazuju, praktično ne postoje. Odgovor me nije zadovoljio, verovatno jer sam individualac pa sam ga sama našla:).Mi smo sve pomalo od navedenog a naš sklop i okolnosti utiču kada će se šta pokazati i razviti. Neko je u nekoj oblasti lider, a u drugoj individualac. Lepa stvar je što se to sve može razviti radom i popraviti upropašćeno. Mislim da ono što lako radimo, to jeste naša osnova. I kada se divimo nekom i želimo nešto od tuđih kvaliteta, to ukazuje na naš potencijal i na put kojim ćemo doći do njega. Ja sam izraziti individualac i volim individualce, takođe, ali cenim i učim i od drugih grupacija, hajde tako da ih nazovem:) Ovo je tema koju bi trebalo još da razvijaš, baš je zanimljiva:).

    1. Hoću, ovo je tema koja i mene interesuje. Zašto smo u nekom delu života skloniji grupama, zašto su neki od nas vođe, a drugi opet bolje „igraju“ sami. Da li je ta samostalnost uvek stvar ličnog izbora, ili je nametnuta, ili da li je to što neko postane vođa u stvari njegova potreba da se nekom dokaže ili strah od toga da ne bude sam. Vatre u nama, vidiš,nisam o tome razmišljala tako, u različitim fazama ali i pod različitim okolnostima „gore“ drugačijim intenzitetom. O, dala si mi sjajne ideje…

      1. Ne bih ni ja razmišljala o fazama da nije lično iskustvo u pitanju. A i mnogo onih pitanja u stilu:
        -Šta se desilo sa onom osobom da postane OVO? E, tu dolazimo i do onog kako to ispraviti, tj. do cvetnih esencija.

        1. Da. U suštini svi se mi rodimo kao individue sposobne za sve. A onda se tokom vremena počinjemo savijati, menjati, povlačiti, isticati… kako ide vreme tako nam je sve veće breme na plećima i sve smo dalje od svoje suštine.

  2. Dugo mi je trebalo da postanem takva: da ništa ne očekujem niti tražim. A činilo mi se da tražim tako malo: samo da niko kome nisam učnila ništa loše (a trudim se da takvih kojima jesam ne bude) i niko od onih kojima sam u-činila nešto dobro ( a trudim se da ih je što više) ne čini, takođe, ni meni ništa loše.
    Konačno sam shvatila da ja, u stvari, od ljudi oko sebe tražim i očekujem previše. Jer, najviše te povredi neko kome si u-činio najviše, nekako je to tako uređeno u ovom svetu i u glavama ljudi naviklih da im se samo čini i daje.
    No, konačno sam porasla i već neko vreme živim sa tim uverenjem da ni od koga zaista ne očekujem ama baš ništa – ni lojalnost, ni podršku, ni iskrenost, a najmanje poštovanje zbog onoga što sam mu eventualno učinila.
    Jedino što se kod mene nije promenilo jeste činjenica da i dalje svaku nekorektnost prema meni brže oprostim i nastojim da zaboravim ako mi je priredio neko ko mi je bilo kada bilo kako učino nešto dobro.
    I jedino tako postaješ osoba u miru sa sobom i sa celim svetom.
    E sad, ako nekome smeta, recimo, samo nečije postojanje, činjenica da baš njega taj ne prihvata u svoj krug i slično… to je već neka druga tema. Svakoga od nas neko voli , neko ne voli, neko prihvata, neko ne prihvata, neko nas samo ne primećuje a neko otvoreno ignoriše – i to nije ni ružno ni strašno, pa ni razlog za patnju ili za mržnju.
    Odoh predaleko i preširoko, malo i probih tvoju temu, ali se nadam da se razumemo.

    1. Razumemo se u potpunosti. Ti si, draga moja Negoslava tip dobrog vođe, jednostavno si rođena za to da vatru nosiš i da mnogi za tobom krenu. I mnogo se daješ, to znam, često mnogo više nego što su pojedinci, ili čak i grupa ljudi spremni da razumeju. To verujem, mnogo boli, jer kad daješ i kad vodiš ne očekuješ da ti se vrati, ali očekuješ da kad neko krene za tvojom vatrom, idejom, da bude spreman da ide do kraja i da poštuje put kojim je krenuo. No, ljudi su slabi, nespremni, prevrtljivi i zato volim vas rođene vođe jer vi pokrećete ovaj svet… :*

      1. Navikneš i na to, pa guraš dalje – kao da se ništa nije desilo. Znaš da ti se neki pridruže iz uverenja, neki iz interesa, neki iz ideje koju imaju pa je izgube i stanu, okrenu se i odu, izdaju tebe ili izdaju sebe, povrede te ili ne ali, svakako nastavljaš… pa dokle stigneš.
        Hvala ti.

  3. Ja umem da budem vođa, privatno obično jesam. Na poslu volim da budem druga, jer prvi se uvek bavi onim finansijskim malverzacijama a ja volim da budem organizator posla :-) Najsrećnija sam kao 4 – individualac koji živi po svom! Naravski!

    1. Ja bih umela da budem vođa, ali bih imala prevelika očekivanja – zato nekako najvolijem da budem jedna od onih koji pomognu… kad treba i svetle ovom svetu :) kad zafali svetla…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.