O istini i lažima.
O ozonskim rupama.
Šta nas razboljeva a šta je lek.
O svemu tome ponekad malo razmislim. Osvanuo jutros tekst o štetnosti krema za sunčanje. Kažu sunce zdravo, a kreme su te koje vode fatalnom ishodu.
Svako dan odgledam što u štampi, što na televiziji more reklama o kremama protiv bora. Onda neko kaže da su kreme štetne jer samo zgule taj prvi sloj kože (mrzi me da se podsećam i maltretiram svog druga Gugleta kako se ono zvaše taj sloj).
Dajte deci margarin. Za zdravlje krvnih sudova samo lajt margarin. Umešajte u sve margarin. Pa onda kažu ne, nikako margarin. To je hranljiva plastika.
Elektronske cigarete. Spas za pušače. Elektronske cigarete – otrov koji brže unosite u pluća direktno, bez uvijanja.
Znate li šta pomislim svaki put kad ovako nešto pročitam ili vidim? Pomislim – PA DOBRO, KOGA VI TO MASTITE?
Nije ni meni jasno na kom principu to rade kreme za sunčanje. No, nešto razmišljam, ako sunce prođe i kroz staklo dok se vozimo kolima, ako nas bi suncobran ne zaštiti potpuno… ako izgorimo i u hladu na kom to principu rade te kreme – koja je to hevi hemija koju stavljamo na sebe? Da li se sećate kako smo se nekad štitili od najjačeg sunca? Tako što smo bili na plaži do 10-10.30, pa se strateški povlačili u hlad, malo šetali, ručali, odmarali, pa se vraćali na plažu. Dobra bila obična krema za sunčanje, pa i maslinovo ulje da malo nahrani kožu.
No, sve me to podseti na jednu tužno-smešnu epizodu – kad sam jednom prilikom bila u Dečijem selu i videla grupu devojčica, sa baš, onako reš bojom kože. I pitam ja ostalu decu o čemu se radi – a oni mi objasne da je to novi hit u sunčanju kod njih – namažeš se margarinom pa on dok se topi pravi tu „lepu“ glazuru. E, vala, kad se pojavila ona reklama za sve se meša i ona druga koja kaže da deci obavezno treba davati dotični proizvod, a ja pomislih – samo još fali niz ležaljki i neke devojke na njima, namazane, kako uz zavodljivi osmeh pozivaju:“Mmmm… gricni me. Stvarno sam reš.“
Mi smo odrasli na ‘lebu i masti. Sa paprikom. Kad nema ničeg slatkog baka koja nas je čuvala, dodavala je šećer odozgo. Jer tako je nju hranila njena mama, a njih još njihova. Sve bake su kuvale na masti. Tek su naše mame krenule sa uljem. Ulje je dobro za sunčanje, mast je dobra za kuvanje. Mast se topi i ne taloži na krvnim sudovima. Klizne. Može da se taloži u masnim ćelijama, i to ne valja, ali ako se konzumira onako, u normalnoj količini ne lepi se ni zašta.
I te kreme za lice. Stvarno zašto neke žene idu na operacije i razne botoxe da bi otklonile bore, a nama sa plićim džepom pričaju o čarobnim kremama. Opet moram malo da se vratim babama. Vrhunac kozmetike bile su nivea i solea (one male u metalnim kutijicama). Inače, pre toga – a o čemu ću, nego o masti – kuvala se mast u 9 voda, pa se u nju stavljale lekovite biljke. I lice bilo mekano. A bore – zavisile od genetike, sunca, da li su bile mršave ili zategnute buce…
A, kad smo kod te masti – setih se, naravno opet svoje bake, koja je moje česte upale bronhija lečila oblozima od masti. Kasnije sam i ja taj metod na sebi primenjivala. Nešto se mislim, možda bi to pomoglo i kod sinusa? Da li je neko probao?
E, sad na kraju onog lošeg spiska dotakoh se cigareta. Pomislih, da brišem – nema tu masti, pa nema ni ‘leba, ali, hajde i to da prokometarišem – u mojoj familiji je bilo malo pušača. I to malo – jedan morao da odustane zbog bolesti, drugi odustao jer se više nije imalo (novaca). Ali znam da su ljudi nekada uvijali duvan i to pušili. Prvo, bio je to ritual, moraš da budeš miran i pribran da bi zamotao dobru cigaretu. Drugo, duvan je bio dobar i kvalitetan (čak je i moljce terao ako ga stavite u orman, svojim mirisom). Treće, nije bio natapan hemikalijama koje su stvarale zavisnost sličnu narkomanskoj. Onda se neko dosetio kako da masno zaradi (ovo da bi bilo masti i u ovom pasusu), pa je osmislio sve – od natopljenih filtera do duvana koji je sve samo ne duvan. No, šta se onda desilo? Pa desilo se da su ljudi uplašeni strahotnim pričama o posledicama cigareta počeli da odbacuju iste. Aaaaaaaaaaaaaaaa… (ne gubim kosu, već neko gubi profit), brzo smišljaj nešto naivno kao Bambi, da uvaljamo pušačima. I, doskakuta na tržište nešto što se zove elektronska cigareta. Puniš je preko kompa, u kolima na onom dodatku za upaljač na struju, puniš i samo je bitno da sipaš AROMU koja liči na vrstu cigareta koje ste, zarad zdravlja, odbacili. I da vučete. Vucite slobodno, to nije duvan. Pa o tome se i radi od samog početka – da je samo duvan, priča bi bila kao i mast – ako je malim količinama onda je opasan kao i sve u životu. Kao i saksija na ivici terase. Možda padne, a možda i ne. Ali, ove elektronske vam pluća, kad doooooooooobro udahnete, napune opet nekom hevi hemijom. Ali ne smetate nepušačima, i dalje ste opaki zavisnik, a šta ste udahnuli? Možda bi bilo bolje i jeftinije udisati ostatak onog što auspuh izduva. Samo duboko.
Pa se setih još jedne reklame, a ovde ću je samo parafrazirati (nikako plagirati) – ljudi, ako već pušite – pušite – ali stvarno! (Ko se seća ovo je modifikovana reklama za krečenje).
I, šta bi bilo najbolje za kraj? Mast, naravno. Ali pošto još ne postoji na netu – onda mi ostaje pesma koja me uvek podseti na sve ove polustvari, poluistine, poluživote… ali o tome u sledećem tekstu… sad vam želim prijatan dan uz nedeljnu supu… koja mora malo da bude – zna se, masna da bi bila nedeljna sa domaćim rezancima koji u bradu udaraju. Pa rinflajš i ostalo. Prijatan vam ručak želim. Lepo se omrsite.
Ssad stvarno, prijatan ručak! :) Ako je i od plavuše dosta je… da se ne mastimo voše.
0
Leave a Reply