Sreda jedne plavuše na raspustu

I tako počeo raspust. Sad mogu da se vidim sa ljudima, da uživam u suncu, da šetam. I dogovorim se sa prijateljicom Ivanom da dođem do nje – ona na poslu – a ja ću da joj pravim društvo.

E, sad, ja sam klasični nevozač i u neke delove grada jednostavno ne idem – ako za to nema potrebe – niti prođem kolima kroz njih (tj. možda i prođem, ali ne obraćam mnogo pažnju na detalje).

Pre 9 godina mi je nuđeno da kupim stan u Hadži Ruvimovoj. Znam da me je tada neka agencija vodila tamo, em su sve još bile nezavršene zgrade, em je bilo neko blato… oktobar mesec, početak jesenjih kiša, em ja tamo nisam sebe zamišljala i ostade mi ta slika u glavi. Posle toga sam mnogo puta prošla tim krajem kolima, ali, kao što rekoh orijentacija, detalji i slične sitnice su ovde van moje sfere. I danas – eto mene tamo. I provedoh jedno prelepo popodne.

Prvo – odvikla sam se od tog divnog komšijskog odnosa – gde svako sa svakim priča, javi se, upita za zdravlje, rukuje se, upozna, razmeni koju.

Drugo – za tih nekoliko sati srela sam toliko poznatih i dragih ljudi koji žive u Ivaninoj okolini, i iskreno se obradovala i divno proćaskala sa njima.

Treće – davno nisam provela tako lepo, lenjo i opušteno popodne u prijatnom društvu.

I, na trenutak sam pomislila – vidiš mogla si biti ovde. Ali, priča je počela pre devet godina i nije trebalo da bude tu već upravo tamo gde jeste. I pomislim još, divno je kad ti život donese tako drage osobe kao što su Ivana i njena porodica.

Lep je bio ovaj dan. Napisah u petak na dan mladog meseca i listu želja – i od ponedeljka se stvari se dešavaju.

Stižu esencije. Zovu agencije. Tašna koju dugo gledam na Limundu je na popustu. Neke računice ležu na svoje mesto. Neke ideje dobijaju svoju realnu formu. Hvala, hvala, hvala.

Zdravi smo, srećni smo, sanjamo i pretvaramo snove u lep život.

Čula sam divne vesti od jedne drage osobe. Ali o tome će ona da priča kad dođe vreme. pobednik1

Pišemo novi tekst za „Plezir“. Malo ćemo se baviti vrućim temama. :)

Probala sam sladoled sa cimetom.

Napravila kolače od kajsija.

Dan je lep. Život je lep.

Hvala!

fb-share-icon0

Comments (4)

  1. Mi smo pomalo tako i vaspitani, a pomalo ili malo više je tu izvlačenje pozitivnog i svega što je bilo loše. Ja stvarno uživam u trenucima, ne žalim za onim što nije tako kako bi bilo lepo da jeste, oko sebe negujem tople i dobre ljude – koji isto tako neguju mene. Niste ni vi, moji dragi, uvek raspoloženi, nisam nii ja, ali ako smo u stalnoj razmeni dobre energije onda svima bude dobro. :) Hvala ti, draga Negoslava :*

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.