Nikad nije taman, Aliso…

Imala je odgovore. Poslagane nekim redosledom u glavi, ali nije bilo pitanja. U stvari, nije bilo nikoga ko bi joj ih postavio. Imala je godina taman. Ni suviše malo, ni jednu previše – imala ih je baš onoliko koliko treba da ima neko ko ima odgovore. Jedino joj je nedostajao taj neko koga zanima, ko će je pitati, sada kad je baš i kad je upravo.

Imala je ime za jednog dečaka. Čak i nadimak. Imala je boju očiju, i slatke smeđe loknice, onakve kakve imaju deca dok ih prvi put ne odvedu na šišanje. Imala je jednu sobu u njoj krevetić, šarenu posteljinu, jastuk sa oblacima da mu i san bude takav, i jedno ćebe poput pene da ga obavije noću, kad zaspi, a ona se ušunja da ga u penu ušuška.

Imala je i jednu klupu u parku na kojoj bi sedela dok se on igra sa lišćem tek palim sa drveta, baš tu, blizu zgrade u kojoj je živela. I kestenje koje je opadalo sa istog drveta a koje su bi skupljali da prave razne igračke. Onako kako su njoj pravili dok je bila mala.

I jednu poslastičarnicu, imala je, sa najlepšim kolačima u kojoj bi sedeli, subotom poslepodne, posle ručka i spavanja. I maramicu kojom bi mu brisala musavo lice i ručice.

I knjižaru jednu, tu blizu, takođe, u kojoj bi gledali slikovnice i kupovali prve knjige. I jednog jako simpatičnog prodavca koji bi se nasmešio svaki put kada bi ušli. I nešto šaljivo im rekao, a oni bi se smejali.

Imala je pregršt smeha za dečaka i za nju. I za njega. Toliko bi se smejali da bi ih stomak zaboleo, pa bi se valjali po podu i posle ležali tako opušteni i smireni.

Imala je sve to i još malo više od toga. Jedino nije imala nikoga da je pita, i zatraži odgovore. Ne, tada, kada je imala sve potaman.

Aliso, nikada nije potaman – ili je previše ili premalo… čula je kako šapuće… Opet je promašila ono taman…

alisa

 

fb-share-icon0

Comments (8)

  1. Cini mi se da je znam…Ako je to ona na koju mislim, dodao bih samo jos nesto.
    Imala je dusu, sarenu, u duginim bojama, prepunu malih krila kao deda mrazov dzak.I imala je srce jako kao pet lokomotiva, sa puno starih savova i zakrpa.Kao maloj, vaznija joj je bila igra od novih pantalona, kasnije – ljubav od srca.
    Ali naucila je da ga cuva…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.