O NOVOM PRIJATELJSTVU I JEDNOJ DAVNOJ ŽELJIO – STOLICU DA IZNESEM NA VERANDU

– Mogle bismo popiti kafu?

– Mogle bismo. Kad?

– Hajde u ponedeljak.

I krenuh na kafu kod jedne do danas virtuelne prijateljice. Rekla mi je gde živi. Uđoh u dvorište, reče, poslednji ulaz – na kraju levo i desno po jedan stan. Pomislih – pisala je o bojama i čarobnoj verandi. To mora biti ovo desno. Mala ograda, drvena. Kaže – uspela si da je otvoriš? Rekoh – onome kome treba vrata se otvore. Smešak. Poljubac u obraz. Preda mnom onakva kakvom sam je i zamišljala (lažem malo, pesnička sloboda, videla sam je jednom u apoteci na Bulevaru, no dok sam shvatila da je ona, Pepeljuga je otišla). Slagaću vas za boju haljine – crna ili teget (ona će već dopisati). Bela ešarpa oko ramena.

Uvela me je u svoje carstvo, okupano bojama proleća. Dominiraju zeleno i narandžasto. A opet je sve tako svedeno i mirno. U tom miru provedoh dva sata sa jednom pravom damom, sada prijateljicom iz realnog sveta. Da li bi se ovo moglo nazvati bloger u gostima? Da li sam u ovom slučaju ja bila ta koja gostuje, a svoju impresiju delim ovde sa vama? Nisam sigurna, jedino znam da sam danas upoznala Snežanu Medan.

Hvala na toplom gostoprimstvu. Ovo je tek početak…

Napuštam njen dom. Još jedan pogled na verandu, zamišljam sliku sunca i miris prve jutarnje kafe na lepom karlovačkom suncu. Zamišljam svežinu vazduha, tu, na obroncima Fruške, zamišljam miris svežeg kuglofa i oni ušuškani vikendi o kojima sam pisala pre nekoliko nedelja ovde dobijaju još dublji smisao.

kućicaZamišljam neku našu kućicu. Miriše zemlja ujutro, miriše trava rosom poprskana. Mirišu ruže, majske, i jedna kajsija koja dozreva uskoro. Zamišljam dane u kojima nas ne sustižu vesti iz besvesti, možda bih mogla da mesim hleb dok se ne pokosi trava, da otvorim širom prozore, prebacim preko prozora ćebad i jastuke, kao što su naše bake radile. Zamišljam kako u tu kuću ne stižu poruke o ratama kredita, samo nas dragi ljudi pozdravljaju i najavljuju svoj dolazak.

Zamišljam – može ovaj život i malko drugačije. Zamišljam kako kad caru damo carevo i bogu božije još uvek ostaje dovoljno za nas. Zamišljam smisao. I vidim smisao.

Početi od kućice. Dovoljne za vikende. I odmore. Početi od jednog drveta i tri žbuna ruža. Sobice i kuhinje. Krova i dimnjaka. Stola i stolica pred kućicom. Od besmisla možemo samo ka smislu da krenemo. Krenimo, jer bitan je put i želja. ruže

Možda ja i ne bih umela da budem prava seoska domaćica, ali u nekom nas predgrađu ili u nekom od onih krajeva gde se rado vozamo sasvim lepo vidim.

I kao što je jedna od mojih omiljenih pesama:

 

60-’65 S. 

Želio bih kupit kuću
U Bosutskoj 27A
Dva i sedam

Proljeće kad stigne
23 ožujak, travanj
Stolicu iznesem na verandu
Stolicu iznesem na verandu

Drvenu u tamnom laku
S naslonom i udubljenjem
Kakva se još uvijek nađe
U uredima, općinama

Proljeće kad stigne
23 ožujak, travanj
Stolicu iznesem na verandu
Stolicu iznesem na verandu

 

 

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (22)

  1. Ja sam već ostvarila svoj san o kući u predgradju sa dvorištem u kojoj živim a ti i Nega ste pozvane u goste da zajedno uživamo

  2. I ja se nadam i zaista bih volela sve da vas vidim. Evo od večeras skupljam parice, samo da me neka viša sila ne spreči, ne dao Bog, ko za onu promociju u Beogradu…
    Radujem se susretu i zaista bih baš, baš volela da vas vidim :)

    1. Mi trenutno ništa ne skupljamo :) jer privatni sektor u našoj kući faaaaaaaantazija cveta od kad je društvenom umanjena plata. Ali, volela bih da uspemo tu negde da napravimo jedan dan – bez ikakvog drugog povoda, baš da se družimo!

  3. Ja verujem da će dolazak priča iz Zaplanja u Sr.Karlovce, pa još sada pomeren za toplije i lepše vreme, biti pravi povod da se skupimo i okupimo! Bar ko može!

    1. Da ne ispadne račun bez „krčmara“ :), samo d aizjavim sledeće- pod punom odgovornošću pridružujem s epozivu za druženje, ili vako ili nako, ali će ga biti. Jel tako? Tako! Ljubim vas.

      1. Ja bih volela, nevezano od bilo čega da napravimo jedno druženje negde između! Ovako ili onako, ali ako se ja pitam – biće!

  4. Predivno si opisala i napisala. I odmah sam znala da se radi o Snežani :) I sad vam zavidim :)

    1. Ljudi, evo neka Sneškini Karlovci budu povod jednog okupljanja – jedna subota popodne, sad kad ugreje sunce? Nevezano ni od čega… Ko može podno Fruške gore…

  5. Bilo bi divno biti bliže dragim ljudima i deliti sa njima trenutke prijateljstva onda kad se duša zaželi priče ili ćutanja. Malčice sam ljubomorna, na tu geografsku blizinu :( ;)

    1. Draga Olja, svako od nas ima nekog ko mu je geografski bliži… Ja bih, pored divne Sneške još mnoge od vas volela da vidim… I verujem da hoću, ali nas pretrči vreme i obaveze. Nekako treba da protresemo džak i na presložimo želje i moranja… možda onda nađemo vremena za ostvarenje :D

  6. I ja sam tako zamisljala, sanjala, sve jasno vidjela, i uskoro iznosim stolicu na verandu, ruze su vec posadjene… Zelim i tebi ove snove da ostvaris i da postanu java :) ! Divan post, lijep pozdrav…

    1. Mala Prge, sad si me raznežila. Toliko se radujem tvojoj verandi i ružama, i sanjam našu i verujem da ćemo i mi uskoro da se pohvalimo! Dodaj neku fotku da vidim kako to ovog proleća deluje :D

      1. E, ovo ste se dopisivale još onomad, kad ste bile virtuelne.A jednu od njenih verandi svi u međuvremenu videl i veruj mi, iako znam da zaš i moju, ja njoj na onoj bečkoj ne zavidim, ali na onoj zaplanjskoj, priznajem… malo.

  7. Hvala ti za ovu divnu priču i lepe reči! Drago mi je da je kafa i crna haljina izazvala takve tvoje impresije, i želim ti da vrlo skoro stigneš do svoje cvetne verande! Do tada, proleće je na vidiku, koristićemo moju! Imamo još puno nerazmenjenih reči i nepojedenih kolača!

    1. Ja ti rekoh, sad kad sam otkrila to tvoje divno skrovište i tebe divnu na tom mestu :) i tako blizu :) veruj mi, razmenjivaćemo reči, i poneki recept, imam dobar osećaj!!!

  8. Svaka vam čast. Divno! Odmah sam znala o kome se radi :) Ostaje vam samo da negujete vaša prijateljstva. Oba- i virtuelno i stvarno.

    1. Skit – Snešku ne možeš da omašiš. Ja sam je prepoznala i taj put u gradu, ali dok sam odreagovala ona je već bila daleko… Upečatljiva žena :) i radujem se što mi je sada i prijatelj u realnosti :D

  9. Znaš šta- kandidujem se za prvog gosta, negde kraj ta tri ružina žbuna.
    A prethodno, mogli biste da budete gosti u mojoj seoskoj kući, među šljivama, jabukama i ostalim ružama.

    1. Ja sam, draga Nego, prihvatila tvoje gostoprimstvo i već nas vidim u tvojoj divnoj kućici (iskreno maštam o tom putu) i maštam i teba da isto ovako prepoznam kao Snežu, jer rekoh i njoj, imate sličnu upečatljivu energiju, divne dame i jake žene i pametne i kuvate kao šefovi kuhinja. Vi ste divotnice <3 I, da, može, pored te tri ruže, ti si upisan gost <3

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.