POBEGLI SMO KOJI DAN NA DUNAV

Nikad toliko putovanja nismo planirali i nikad toliko otkazivali. U februaru smo mislili da je vreme loše, bolje da nam ti novci preteknu za april. U martu smo već otkazali april jer je jako mirisalo da će se nešto dešavati. U junu smo otkazali jer je bilo odmah posle izbora – i nešto smo bili skeptični – jer se situacija sa povećavanjem zaraženih tek zakuhtavala.

 

Kad je postalo jasno da nikakvo more, tj. nikakvo putovanje van granica nije izvesno, mi smo odlučili da idemo u Soko Banju. Rezervisali lep smeštaj, i, u jednom trenutku pričajući sa ljudima i prateći razne grupe shvatimo da će pola Srbije biti baš tamo. I da onda nismo ništa uradili. Naša ideja odmora jeste upravo u tome da nikoga ne sretnemo – jer to onda više nije izmeštanje iz realnog opet povlači dogovore, uklapanja, piće… A u ovom slučaju prilično nelagodne situacije koje imate inače i kad izađete u šetnju  u svom gradu. Poštujemo sve mere, ali baš zbog toga mi je teško kad nekog sretnemo. Skinuti masku ili ne, koliko se udaljiti od nekog, ako vam pruži ruku, meni je neljudski da ne uzvratim. 

Elem, naša poslednja opcija za odlazak nekud bila je destinacija nama dobro poznata, a opet još uvek turistički neiskorišćena. Izbor je pao na Golubac – sa noćenjem baš u ovoj varošici. Smeštaj smo našli preko Booking.com. Sa terase smo gledali u Dunav, a to je značilo i prijatne noći – jer pored tako velike vode retko noći budu vruće. 

U planu smo imali mnogo toga da posetimo, ali nismo. :) Golubačka kula ove godine i nije bila u planu jer smo je toliko puta obišli, ali smo hteli da posetimo pored Tumana još jedan manastir, pa da se odvezemo do nekog vodopada koji smo videli da tu negde postoji, pa do Milanovca, pa Ramska tvrđava… kao da nam ne bude dosadno – jer nas je ponela ideja svih onih koji ovih dana putuju i u cugu obilaze i kače predivne fotografije. 

No, bili smo samo u manastiru Tumane.

Ostalo smo vreme proveli na Dunavu. I meni je bilo savršeno. 

Napisaću ovih dana jedan osvrt i neka svoja razmišljanja, a do tada, je jedino važno da Golubac najzad dobija svoju gradsku plažu. Dunav u svoj svojoj lepoti – najširi u celom svom toku (baš kod Golupca  on čak i prelazi 6 km), pa malo niže najuži u svom toku, takođe i najdublji,,, E, ove godine je ta plaža i trebalo da se otvori, ali okolnosti…

Plaža je dovršena taman toliko da imate gde da prostrete peškir, ograđena je sa bočnih strana – pa je voda usporena i postavljeno je kamenje za buduću granicu do koje će se smeti plivati. Prilaz je – još pomalo divalj – morate da pazite koliko koraka možete da koračate pre nego što stignete u dubok deo gde stajanja nema. Plivate levo-desno, jer to nisu vaše domaće vode – ali kad vidite da lokalna deca to isto rade, kao i ono nekoliko lokalnih odraslih, onda se i vi pridržavate pravila i uživate u Dunavu. To su nam bile popodnevne ture. Tada skoro nikog nije bilo na plaži – koja je, prema mojoj slobodnoj proceni, dovoljno velika da se u dobra vremena oko 500 ljudi smesti na nju. Tako da je distanca fizička sa tih 20 lokalaca lako bila uspostavljena. 

A prepodne smo koristili višegodišnje iskustvo – odlazili smo na Srebrno jezero – na kom ste i u najbolja vremena i u špicu sezone do skoro 11 sati prepodne prilično usamljeni. Tj. oko 10.30 polako kreću da se pojavljuju prvi kupači. A ove godine ih je u startu bilo manje, a navike menjali nisu. Moja pretpostavka je da ljudi kasno doručkuju, pa se tek oko 11 pojave na plaži, jer se ona počne prazniti već oko 18 časova, kada je ovde u stvari najlepše. Znači mi smo koristili plažu u jutarnjim satima, potom se povlačili u jedan mali lokal u hladu, pijuckali kafu, čitali do ručka i potom se vraćali u Golubac.

Dunav je moje more je ovaj put zaista bio naše more. 

Zbog Golupčana i onih koji vole skockane stvari, jedva čekam da se plaža završi. Ali, iskreno ću vam reći da smo nas dvoje uživali baš u tome što smo imali svoju privatnu plažu, još uvek čistu, punu školjki – jer je sveže nasuta peskom iz Dunava :) Imali smo sreće i da se pre nekoliko godina kupamo na neuređenoj golubačkoj plaži. Tako da možda i donosimo sreću ovom gradiću – tj. od kad idemo tamo oni uređuju svoju obalu. Nezvanično smo čuli i gde će biti marina – i mislimo da će to biti pun pogodak. 

Nismo se nikom (osim porodici) rekli gde smo. Nekako sve što smo bili najavili, propalo je ove godine… Nismo stavljali fotografije s putovanja – posebno što sada i nema mnogo predela, više uživanja za svoju dušu… Manastir Tumane neću stavljati jer su ga mnogi ove godine stavili, tako da će izbor biti sveden…. 

O Golupcu još koju reč imam kasti, ali ne ide mi uz ovaj opis, pa će to biti druga priča. Do tada pokušajte da, na osnovu snimka, zamislite kako će jednog dana izgledati. Od novosadske lepša biti neće :) ali će za sam grad mnogo značiti, kao i nama koji ga baš ovde najviše volimo… 

Fotografije i snimak privatna arhiva: Merima i Siniša. Preuzimanje dozvoljeno samo uz potpisivanje autora.

Bloger, predavač, floriterapeut

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.