Prevela me mala žednog preko vode

file0001357656152Bilo je to, pre nekog vremena. Mislim da je prošlo nekih četvrt veka. Ako to poredimo sa životnim vekom neko bi rekao davno, (ja se složila ne bih, ali to je sada manje bitno), poredeći ga sa istorijom ovog grada, već je to mnogo kraći period, a ako ga pokušamo staviti u kontekst nastanka sveta, to nije veliko ni koliko polovina zrca prašine. Bilo je to dakle, kad se sve sabere, ne tako davno.

„Parni valjak“ je imao koncert na Trgu kod Miletića. Velika bina a iza njih još većim slovima piše – LEVI’S spoznor koncerta. Beše besplatno, beše ljudi, beše to poklon građanima, ali ono što je najbitnije svi smo znali ko nam poklanja nešto tako veliko, a LEVI’S je platio gradu za iznajmljivanje glavnog gradskog trga. I svi su bili zadovoljni – jer svako je pronašao svoje parče radosti – ja i danas pamtim tu svirku, tačno znam i sa kim sam bila, bend je bio plaćen jer ih je dotična firma sponzorisala, a grad jer mu je plaćeno iznajmljivanje prostora.

A zašto ovo pišem? Pišem jer se za kratko vreme sve mnogo promenilo.

Danas glavni novosadski trg više nije novosadski – Novosađani su tražili od gradske uprave da ih ne časti na ovaj način. Ako je vlast produžena ruka naroda, onda ova ruka nema veze sa telom – a telo smo joj mi, građani. Izborno telo.

Priča da to nije plaćeno od naših para ne pije vodu – čak i ako nismo platili samu pevačicu – da li to znači da kad god neko osmisli da bi mogao da peva na Trgu dovoljno je da plati i želja će mu biti ispunjena? Usput, ko je platio čistače ulica, koji su posle završene terevenke počistili grad i doveli ga u prvobitno stanje? Ko je platio policiju koja je obezbeđivala ovaj događaj, kao i komunalce? Koliko razumem njih ne plaćaju privatne firme? Ko je platio hitnu pomoć koja je sigurno imala intervencija te noći?

Ceca je odradila svoj posao, i o tome ne želim da polemišem. Njoj je ponuđeno da uradi ono što inače i radi – da peva. Tu nije ništa sporno. Ako će ona nakon koncerta uredno platiti porez na sumu koju je dobila, ako su i spoznori sve ovo uradili preko računa sa sve PDV-om, možda bi stvari mogle da liče na normalne. Jer od poreza i PDV-a može da se učini nešto za ovaj grad. Ali, ako je ovo bilo samo pokazivanje da se nešto može i kad se ne može – onda se produžena ruka biračkog tela fino našalila sa telom. Ćuška.

Tako to iz ovog ugla jedne plavuše izgleda… no, plavuša odnedavno nosi i cvike pa možda nije dobro videla?

 

http://youtu.be/n3LhkETBBoY

fb-share-icon0

Comments (12)

  1. -juče je u Novosadskim razglednicama bio prilog o sve većem broju mladih sa fakultetskom diplomom koji su korisnici Centra za socijalni rad, a neko uplati 50.000 evra za organizaciju nove godine. Za tolike pare – 20 mladih nezaposlenih je moglo da bude primljeno kao pripravnici da im se od toga uplate porezi, razrezi i ostalo i još da dobiju minimalac. Godinu dana za 20 ljudi.

    I da nema nijednog zahteva protiv, ovaj argument je sasvim dovoljan. Ne samo za Novi Sad, nego i za sve ostale gradove.

    No, ima se, može se…

    1. Jeste. Mislim da smo mi, prosečnih primanja, penzioneri, nezaposleni oni koji treba da shvate da je kriza, a onaj ko ima taj i dalje može :)

  2. Vrlo lepo si napisala, nikog nisi povredila, baš si birala reči. Sve je istina, i sve je baš tako.
    Mnogo je, na žalost, ljudi kojima je dovoljno da se organizuje takvo veče, pa da budu zadovoljni, da zaborave važnije brige.
    Naravno, nekada se treba i opustiti, svako bira svoj način, ali ne treba to da bude ni na čiju štetu.
    Tipična sam plavuša, zaista sporo kapiram, ne umem da čitam između redova, ali vidim da smo mnogo lako potkupljivi, da nas je lako zabaviti Cecom, turskim serijama, reprizama domaćih…no, sve je više onih koji se ne daju zavarati.

    1. Hvala ti, draga Neno. Trudim se da biram reči jer ne možemo očekivati da se drugi prema nama ponašaju pristojno ako mi to prvi nismo. To što je Ceca pevala, to je njen posao. Ja sam se samo setila jednog drugog koncerta na istom mestu, samo smo tada znali sponzora i još neke stvari. Nismo mi baš tako kratko pamćenja, više smo lenji i letargični postali. :)

      1. Pozdrav crnki i plavušama! Nisam lenja ni letargična, ali mislim da postoje duboko, sada već ukorenjene, navike i sklonosti našeg naroda koje se ne mogu izlečiti. Nema tu pomoći – ni lepim rečima, ni oštrijim… Nema više leka. Nije u pitanju pesimizam nego guranje Sizifovog kamena. A za to sam previše matora! I plava! :-)

        1. Evo, upravo se spremam da okačim jedan svoj stari tekst o plavušama! :) Najviše mi se sviđa argument poslednji, Sneška. :) I ja sam, sve više suviše plava… kako vreme prolazi :)

  3. Drage moje plavuše, ja sam izrazita crnka, nisam iz Novog Sada ( ali volim ga i često sam dolazila ranije, dok je bilo malo više para ), slažem sa svim onim što je Majska napisala u tekstu ( odličan tekst), kao i sa komentarima vas dve plavušice koje odlično vidite, razmišljate i pišete

    1. Draga Luna, imam jedan tekst, malo stariji, o plavušama. Pravim i istinskim, i to zbilja nema veze sa bojom kose. :) Hvala tebi kao izrazitoj crnki na ovako lepim rečima (u ime obe plavuše) i hvala tebi na tvojim inspirativnim tekstovima. Naše je da primetimo i da u ovim virtuelnim dnevnicima damo neki svoj sud. Jednog dana će možda to biti kamičak koji nedostaje ;)

  4. Bolje da ja ćutim. Juče sam, prvi put, protivno svim mojim ubeđenjima, bila isprovocirana da ostavim komentar na tekst o tom , po meni, nemilom događaju.:-) Sve što se nakon toga izdešavalo samo je potvrdilo onu staru „Ko se pomeša sa pomijama, pojedu ga svinje!“ :-) Pre nedelju dana sam, (Bože moj, opet mislimo isto?!) napisala priču o Novom Sadu nekada i sada, nalik tvojoj. Danima izbegavam da je podelim. A posle juče, tek više nisam sigurna… Jer oni koji misle drugačije su mnogobrojniji! Svaka ti čast na hrabrosti da posle svega što se desilo sinoć, objaviš ovakav pristojan a kritički ostvrt na sve to. Nemoj da se vadiš na plavu kosu, ne prolazi ti to! :-)

    1. :) znam. Samo volim taj plavušin ugao. Nešto sam razmišljala. Neko je spomenuo Balaševića, kako je on mogao… On u čitavoj priči ima dva tega na svojoj strani – prvo, sam je organizovao taj koncert, drugo, on je iz ove priče, šta je novosadski. Ovaj grad ima veliko srce i sve prima u njega, ali Novi Sad, kao kuća, ako se svi smatramo njenim ukućanima, mora da ima i kućni red. U krajnjem slučaju, kada je krenulo gruvanje – pomislih – kako je psima, mačkama, ali i kako je bebama, starima, psihički nestabilnim ljudima, onima sa slabim srcem. U jednom trenutku, legli smo već da spavamo, malo se utišala buka, neko je bacio nešto što sigurno nije petarda – adrenalin mi je skočio na – mnogo.

      Tužno mi je i što nas svi ubeđuju da nema para, juče je u Novosadskim razglednicama bio prilog o sve većem broju mladih sa fakultetskom diplomom koji su korisnici Centra za socijalni rad, a neko uplati 50.000 evra za organizaciju nove godine. Za tolike pare – 20 mladih nezaposlenih je moglo da bude primljeno kao pripravnici da im se od toga uplate porezi, razrezi i ostalo i još da dobiju minimalac. Godinu dana za 20 ljudi. Malo li je? 20 prosvetnih radnika je moglo da dobija platu godinu dana – ili 1316 prosvetnih radnika je moglo da dobije Božićni dodatak na najmanju visokoškolsku platu u zemlji, ili je toliko penzionera moglo da kupi ogrev za jedan mesec… ili… ali, sada to više nije važno.

      1. Baci pogled samo na komentare na mom zidu. Moj prijatelj, za koga mislim da je blizak gradskoj vlasti (A ja čak ni ne znam ko je na vlasti u gradu?! A i svejedno je, koji god da su…), daje svoje objašnjenje u slavu uspešnosti svega toga… Mi, sa našim domaćinskim i logičnim računicama o novcima, ništa se ne „brojimo“! :-) Plavuše?! :-)

        1. Videla. E, draga, draga, da je sreće! Zato valjda nama i ne daju novce u ruke da ih brojimo, ko vele, ove će još i pravu računicu iz svega izvući :D

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.