PRIKLJUČI SE IZAZOVU: ŠTA ĆU DA SPAKUJEM U SVOJ KOFER VREDNOSTI ZA 2020.

Srećna nova godina.

Ne, ne bih o tome. To jest, ne želim vam srećnu godinu. Želim za sve nas srećne dane. I to, kako sve češće govorim – korak po korak. Srećan sekund, minut, sat, dan… Da se pokreće. Sreća. Da naučimo da u ritmu koraka čujemo SRE-ĆA. Leva-desna. To nam želim. Jer, izlizana mi je ta srećna nova godina. Kao usputno klimanje glavom. Jer – red je.

Hajde da menjamo navike. Da od 31. decembra počnemo da uvežbavamo novi ritam koraka. Da, kao što sam se ja vratila na ovaj blog (ne, nisam soulblooming. com zapostavila), samo sam se vratila svojoj prvoj ljubavi – ritmu. I kao što sam ga se ja uželela, tako bih volela da vas izazovem da od prvog januara – pa dok nas ima to srećan ti novi dan, postane prva misao dok još ne otvorimo oči.

Jer, realno – u tom razmaku između sna i jave – već smo srećni što smo svesni da smo se još jedno jutro probudili. Srećni smo što možemo na minut-dva da odložimo otvaranje očiju – dok izgovaramo reči u sebi. Srećni smo što možemo da nacrtamo osmeh. Vežbamo mišiće lica da, krajeve usana nagore, naboramo malo obraze i crtamo smejalice. Vremenom to postane nesvesna radnja. Naš mozak svaki osmeh računa kao radost – pošto on ne razlikuje lažni od pravog osmeha.

Mogu vam sada nabrajati milion malih razloga zašto smo sve srećni, ali mislim da smo pročitali toliko tekstova na tu temu, da vam ne bih trošila vreme time. Nego, biću sebična da vam opišem šta sam ja to sve naučila u ovoj, sada već odlazećoj godini. I, da vas izazovem da i vi razmislite na ovu temu, pa da mi se možda pridružite u pisanju istog spiska.

Sada znam:

Od lošeg uvek može gore.

Ali, lepše uvek može biti još lepše.

Samo treba naučiti iz kog ugla ćemo posmatrati stvari.

Kad donosim odluke uvek treba da prespavam.

Kad donosim odluku treba da sam sama i da dobro oslušnem svoje instikte.

Bitnije je da li će neki postupak mene učiniti srećnom nego da li ću usrećiti ili razočarati druge.

Iza svojih odluka treba da stojim s verom u srcu.

Odluke smem da menjam.

Ne moram uvek i svima da budem na raspolaganju.

Mogu da odustanem – bolje nego da trošim i svoje i tuđe vreme.

Prihvatam sebe i svoje strahove.

Radim na tome da otklonim strahove, otklanjajući uzroke istih.

Da poštujem svoje vreme.

Ali i tuđe.

Da ne moram u svakom trenutku svima da budem dostupna.

Jer poštujem svoje vreme.

Da će iza mene ostati nešto.

Jer energija ne nestaje.

Da uvek i iznova verujem u dobrotu.

Loše stvari i ljudi ne potvrđuju pravilo.

Slušam želje svog srca.

Ono me vodi gde treba da stignem.

Okružena sam ljudima koje zaslužujem.

Oko mene su divni ljudi.

Život je zaista nepredvidljiv.

Učim da sve to prihvatam sa minimumom stresa.

Nisam savršena.

Volim sebe ovakvu kakva jesam.

Život sve uvek drži u ravnoteži.

Prihvatam oba tasa.

Učim da budem dosledna prema sebi.

To mi svaki dan sve lakše.

Sve što radim preko reda ne donosi mi radost.

Mudrost je u strpljenju.

Ljubav je lekovita.

Osmeh je lekovit.

San je lekovit.

Kretanje je najvažnije.

Vraćam se na početak – naučite da koračate u ritmu sreće. Mene je davno neko naučio ovoj jednostavnoj mudrosti. Ako se u vašem svetu sreća drugačije zove, koračajte u tom ritmu. Kad pratimo ritam mi smo ovde i sad.

Prisutni.

Usresređeni.

Stabilni.

Slobodni.

Izazivam vas da koračamo zajedno.

Izazivam vas da napišete šta biste vi u svoj kofer spakovali kao vredno iz godine za nama.

Dragi moj koji ste imali strpljenja da ovo iščitate do kraja – srećan vam svaki sekund vašeg života. Korak po korak u omiljenom ritmu. Eto, to vam želim. <3

 

 

 

Bloger, predavač, floriterapeut

Comments (8)

  1. Draga prijateljice,

    Evo danima prikupljam i pakujem kofer, i sigurna sam da to nije sve, uvek mi neka sitnica ostane nespakovana ;)
    U nekim teškim godinama ranije, shvatila sam da je podrška drugih jako važna, ali isto tako i da da bi ugrabili vazduh, mi sami moramo zamahnuti rukama, potisnuti vodu nogama i krenuti da plivamo ka površini.
    Osmeh prvo podarim sebi, pa preslatkom kučencetu koje mi noću bude potpora i stražar. Onda ga dobiju i svi drugi.
    Trudim se da ne rešavam globalbne probleme, već da malim koracima menjam svet oko sebe. Dakle – od mikro ka makro ;)
    Pesma, muzika uopšte su lekoviti, kad nema pesme ja pevam.
    Počela sam da učim španski.
    Ove prethodne godine sa kolegama sam zaplovila u porodično savetovalište i stručni rad usmeren na prevenciju.
    Sa divnim drugaricama sa joge formirali smo mini joga grupu i vežbanje prema našem zajedničkom interesu – prvo druženje pa vežbanje.
    Putovala sam i te slike nosim u oku, mirisi predela me još opijaju i nosi me onaj osećaj da je sve dobro.
    Knjige – otkrila sam divne nove autore, koji pišu emotivno i planiram da ih čitam i nadalje.
    Otkrila sam da postoji još gomila novih ljudi spremnih da se bore rame uz rame, otkrila sam nove stručne knjige i bacila se na rad.
    Sem tela i duše, mi imamo i energiju. Naučila sam da je obnovljiva – naučila i kako moje telo i duša vole da je obnavljam.
    Družila sam se, stari prijatelji su tu, a pojavili su se i neki novi. Okružena sam divnim ljudima i sve ih slažem u kofer..
    Dobro zdravlje je možda trebalo da stoji na vrhu liste- jer tek kad nam neki čvorić iskoči gde ne treba shvatimo da druge stvari i nisu važne.
    I ljubav. Ništa bez nje. Ona me pokreće.
    Nisam sebi na prvom mestu, mada se visoko kotiram – ali svesno to biram. Pilići su još pilići iako smo dogurali do nepunih 15 i 17 ;)

    U koferu uvek imam mesta za nepopijene kafe, šetnje gradom i razmenu dobre energije.
    Ljubim te za ovaj post. Muchos besos y abrazos
    Sre-ća sre-ća ra-dost!

  2. Prvo bih spakovala onaj osjećaj da nisam centar univerzuma, već obična osoba sa manama i vrlinama.
    Da budem više čovjek već tamo neki lik. Da živim i uživam u svom životu, a ne da u njemu budem statista… Ako se ne sjetim više ničega i ovo će da mi bude dosta ;)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.