Šesti je dan u ovom mesečnom izazovu - da vam svet predstavim iz svog ugla. Rekoh vam sinoć ne gledajte vesti, ne slušajte šta vam govore. Slušajte svoje srce i pratite ritam. Tam-tam tam-tam ta-tam...
Kažu: Sluša svoje srce. Preskače mu srce. Poskočilo mu srce. Iskočilo mu srce. Stalo mu srce. Zaigralo mu srce....
Koliko fraza u vezi sa ovim ogranom. A nekako svega ovog ne bi bilo bez igrača iz senke - bez pluća - jer od toga kako ona rade tako i naše srce reaguje - ako smo opušteni i srce bije u normalnom ritmu. Ako smo uplašeni, pod stresom, ako smo čuli neku lošu ili dobru vest, ako nam nešto oduzme dah... sve to utiče na rad pluća, a samim tim i na ritam srca. Ali, kako reče Begbede, srce je organ koji je imao bolji marketing.
Tako svako od nas gradi svoj svet kao srce ili kao pluća. Jedno bez drugog ne mogu (neko će reći - postoje veštačke verzije za oba... tačno, postoje... ali čak i onda moraju da budu u paru). Neko od nas uvek odradi posao iz senke - a neko rezultate tog rada prikaže javnosti.
Tako je to u svim sferama. Neko ima bolji marketing pa ga prvog zapaze. Neko vredno radi u pozadini, ne mareći mnogo za promociju, ali ga jednog dana primete.
Ogledasmo večeras divan film "Esio Trot"sa Džudi Denč i Dastinom Hofmanom u glavnoj ulozi. Čarobna priča o dvoje ljudi u trećem dobu, ljubavi, stidljivosti, zavođenju, očaravanju, nadanju, o svim onim fazama koje srce može da prođe... I o jednoj kornjači.
Ovo je topla, ljudska priča. Ovo je priča o samoći, granicama do kojih smo spremni ići, o tome da motiv često pobeđuje bol, da je ljubav najjači pokretač, da tako malo treba da budemo srećni, a da opet baš to malo nekad čekamo tako dugo...
Pogledajte film. Otkrijte ko je u njemu srce a ko pluća? I... isplati li se sve na kraju...
0
Leave a Reply