SREĆAN VAM ROĐENDAN NAJDRAŽI

Jednom davno, moja draga Katrin reče da godine u kojima nismo obeležavali neke važne datume kao da nisu ni postojale. I ja sam duboko saglasna sa njom. Nisam pobornik velikih slavlja, mase ljudi u kojoj se izgubi onaj zbog koga smo se okupili. Volim intimnost – svedeno na meru ljudi koji stvarno treba da budu tu i zbog kojih ja želim da budem na nekom mestu. Da se čujemo, da se smejemo. Da se radujemo. Da budemo srećni što smo deo nečijeg života. 

I evo ih, tu su. Ti važni dani zbog kojih bih sve što se može ispremeštati istumbala samo da budem na budemo zajedno. Da se zagrlimo i poželimo jedni drugima zdravlja, radosti. Da poželimo jedni drugima jedni druge. Jer, nismo slučajno deo nečijeg života, i nije neko nas tek tako pustio u svoj. 

Prvi, jeste rođendan naše mame. Danima me neka seta kuckala po ramenu. Jer znala sam – biće ovo prvi rođendan, u ovih mojih pola veka kako nećemo biti zajedno. Deli nas neka tri kilometra. Deli nas policijski čas. Dele nas godine. Granica 65+ Deli nas to što da bismo se radovali i grlili i u zdravlju bili, sada treba da se grlimo rečima, da se izljubimo dušama koje ne možeš razdvojiti. 

Ovih dana su se kačile fotografije ponosnih majki. A nas dve bismo mogle da okačimo onu koja bi se zvala – ponosne na majku. Ponosne što je baš ona naša. Ne, ne bih ovog trenutka da sitnim priču detaljima jer će to opet da me odvede sa puta. Neka ovo bude trenutak u kom se  naše duše grle u jednom vanvremenskom trenutku – u trenutku u kom se nas dve šuškamo u srcu svoje majke. I gde nju, zajedno sa tatom čuvamo. Srećan ti, mama rođendan.

I odmah dan nakon toga – još jedan dan za slavlje. Jubilarni rođendan mog dragog. U nekom drugom, realnom vremenu, nas dvoje bismo radili dve suprotne smene i sreli bismo ne na sat vremena. Razmenili poljupce, poklon i čestitke. Uveče nazdravili žurku za krug odabranih – jer nije svaki dan jubilej. 

No, kako to u vanremenima ide – mi sada imamo 24 sata za slavlje. Žurka za dvoje. Žurka na kojoj ćemo nazdraviti svima vama koji ćete tog trenutka biti mislima uz slavljenika. Žurka na terasi, sa koje ćemo gledati prazne ulice, slušati ptice i tišinu. Nećemo se darivati – pokloni su dogovoreni i ostavljeni za neko drugo vreme – ono što jedno drugom darujemo jeste brižnost, posvećenost, ljubav, ali i strpljenje i ispitivanje granica u kojima dvoje ljudi posvećenih jedno drugom žive. Ne učimo se svemu ovome jer smo na tome svih ovih godina radili. Sada nam je poklon svesnost da se dobro znamo i znamo kada stati a kada ipak treba malo pogurati. Znati da u vanvremenskim trenucima ostaje ljubav i požrtvovanje i strpljenje. 

I, na kraju, ili na početku – u nedelju čekamo prvi Uskrs. I radost Uskrsa je u našim srcima. I njega ćemo proslaviti u tom nizu dana u kojima smo mi jedno drugom čitava porodica. Sledeće nedelje ćemo proslaviti i drugi Uskrs. Kao dvostruko vaskrsenje i kao druga prilika za sve nas da budemo bolji, više svoji, dušama sjedinjeni – zagrljeni. 

Vreme praznika, proleće, sunce, porodica, ljubav, jedinstvo u veri – dovoljno za početak.

Srećan rođendan, dragi Siniša.

Srećan rođendan, voljeni naši <3

Bloger, predavač, floriterapeut

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.