Bajka počinje sa… Negde daleko u nekoj zemlji živi jedan kralj. U tom kraljestvu ima 1500000 kućica u kojima neko živi. I ima brojilo za struju. I plaća taksu za televiziju. Zadatak je nastavi bajku.
I pomislim – hajde da je nastavim, ili barem napišem skicu za istu… I počnem da stavljam činjenice pred sebe, kao kockice, na ovaj beli ekran…
Ono što mi je u uvodu u tu bajku palo u oči jeste činjenica koje me u startu rastužuje – a to je da u tom kraljevstvu ima svega 1500000 (milion i po) domaćinstava koja imaju brojilo za struju. Što znači da ima toliko domaćinstava koja IMAJU STRUJU – tj. toliko stambenih objekata – u kojima živi od jedne, do, u proseku, četiri osobe. I da će toliko računa za naplatu televizijske takse biti.
I tu se ja zamislim. Da sam ja neko i da mi je jasno da u mom kraljevstvu ima svega 1500000 kućica koje troše struju, koje možda gledaju televiziju dobro bih razmislila.
Ima li u svakoj od tih 1500000 kućica barem po jedan zaposlen sa prosečnom platom da nahrani one koji sa njim žive?
Ima li u svakoj od tih 1500000 kućica svako letnje i zimske cipele, i ostalo što treba da obuče?
Ima li u svakoj od tih 1500000 kućica, a u kojoj ima i dece, svako dete uslove da uči: pisaći sto, knjige, sveske, suvu sobu (bez vlage), olovke, opremu za fizičko?
Ima li u svakoj od tih 1500000 kućica svaki dan dovoljno hrane da svako ima svoja zagarantovana tri obroka? Voća, povrća, mesa? Ne samo hleba i mleka i malo krompira…
Ima li u svakoj od tih 1500000 kućica u kojima neki ljudi žive sami nekog ko ih obiđe i vidi jesu li živi, imaju li za lekove, imaju li sa kim reč da prozbore?
Ima li u svakoj od tih 1500000 uslova za pristojan život?
Jer, ako svega ovog nema, moje kraljevstvo neće dugo. A ja od tih koji imaju brojilo za struju očekujem da:
- plaćaju struju
- plaćaju porez
- plaćaju tv pretplatu…
A ja, kao kralj, treba da se zapitam, makar to bila i bajka, imaju li oni od čega da plate? Da li je ta civilizacijska tekovina da imaju brojilo dovoljan osnov da se malo-malo povećavaju računi ili izmišljaju neki novi nameti a da se primanja smanjuju, ljudi otpuštaju. Jesam li takvo kraljestvo u svojoj bajci zamislila, ili su se neki junaci oteli kontroli?
Da sam ja neko i da u svom kraljevstvu imam 1500000 kućica, i ja bih očekivala da oni plaćaju struju i porez. Jer kraljestvo mora da raste – ali bih razmislila da li bih gradila stadion od 150 00000 (150 miliona evra) ili bih te pare dala, recimo, onima što očekuju da dobiju novac od pretplate, da se ljudi u kućicama u tom mom kraljestvu makar malo zabave i čuju šta se dešava u svetu.
Pa bih onda razmislila kako da svake godine sagradim još koju kućicu, da iz onih 1500000 svi koji požele da sviju svoje gnezdo to i urade. Pa da imam još više brojila za struju, i još više onih koji će plaćati porez. Jer, svako kraljestvo od toga živi, pa i moje. Pa bih bila presrećna, kada bi, recimo, za četiri godine broj kućica porastao na 2000000 pa bi se u kraljevsku kasu slivalo… neću da računam.
Kad bih imala tih 1500000 kućica stalno bih bdela nad svakom i svaki upravnik okruga u kojoj ima tih brojila bi bio odgovoran za svako brojilo koje reši da se preseli u neko drugo kraljestvo, nezadovoljan mojim. Jer, u bajkama svako treba da je srećan i da kad ispunjava zadatke koji su pred njega postavljani živi srećno i zadovoljno do kraja života.
I sad razmišljam… Da sam ja neko, kako bi to moje kraljestvo izgledalo? I mislim… ne umem ja da dovršim bajku… Umete li vi možda to da učinite? Volela bih da čujem kako biste vi organizovali svoje kraljestvo…. Ako imate ideju, podelite je…
0
Leave a Reply