Njeno mesto bilo je na raskršću puteva. Stavljena kao kamen kraj puta koji se može lako zaobići, ali opet svako stane da ga pogleda. Možda se nešto promenilo. Možda se ona promenila. A nisu primećivali da je jedino ona ostajala ista – dotaknuta svim zvucima koji su do nje dopirali, dotaknuta svim jezicima koji se...
Author: majska (Marina Majska)
Чланак
Oprostite, ali Markes nije pisao oproštajna pisma
Čovek kad umre više ne može da se brani od reči. Čuveno Markesovo oproštajno pismo, za koje je pisac tvrdio da nije njegovo i da svi oni koji ga malo bolje znaju, znaju da to nikad nije napisao, ponovo je od juče u opticaju. Njega više nema da stane u svoju odgranu ličnim autoritetom iza nečije...
Чланак
Čuvari tuđe sreće
Mislim da bi ovaj tekst sasvim lepo mogao da ostane i neobjavljen. A opet mi nešto vuče prste, da poput lakonogih srna skaču sa slovo na slovo i kroje ove redove. Večeras dok se vraćah u stan, osetih nešto nalik suzama vrelim. Dan što prođe, beše lep, i oni pre njega, i ništa loše u...
Чланак
Usporite dani majski
Usporite dani majski 11МАЈ Prolazi dani majski. Prolaze hirovito poput mladosti. Nesvesni potrebe da zastanu, barem na čas. Ne osvrću se. Okrenem se ja, hvatajući svaki trenutak ovog meseca kao nekog posebnog praznika. Neko slavi praznik u Rimu, ja slavim dane u maju. U svakom nađem neki poseban smisao, neki šapat koji me vrati u...
Чланак
U tvom svetu
Gledam te i kad nisi u mom vidokrugu moje duša dotiče tvoju Tvoj miris upijam i osećam sigurnost i spokoj U tvom svetu zasadila sam svoj vrt Na plodno tle tvoje duše dobih tapiju I Zemlja na koju samo Ti imaš tapiju…Ludo jedna… Gledam te…
Чланак
Nikad nije taman, Aliso…
Imala je odgovore. Poslagane nekim redosledom u glavi, ali nije bilo pitanja. U stvari, nije bilo nikoga ko bi joj ih postavio. Imala je godina taman. Ni suviše malo, ni jednu previše – imala ih je baš onoliko koliko treba da ima neko ko ima odgovore. Jedino joj je nedostajao taj neko koga zanima, ko...
Чланак
Ne pravite od frajle sponzorušu – ili gde je sad naš Novi Sad?
Nekada smo brojali koga više nema. Poslednjih godina mogli bismo da uvedemo novu igru: – koje kuće više u gradu nema – koja znamenita radnja više nije obeležje grada – koje drvo više nema koren u ovom gradu, a pustilo ga je prilično davno… Jednom sam već pisala sličan tekst, u pitanju su bile knjižare...
Чланак
Bićemo zahvalni ako smo iz prošlog poplavnog iskustva nešto naučili
Letos smo, u nameri da upoznamo Istočnu Srbiju stigli do Kladova. Rekoh tada… divne li varošice, sačuvala duh starog, ušuškana podno planine, podupire je Dunav… Prođosmo usput i pored table na kojoj je pisalo Majdanpek – i pomislih – tamo će nas sledeći put voditi cesta – jer imamo tamo prijatelja kog treba da upoznamo…...
Чланак
O ljubavi, statusima i papirima
Neko nam se kanda danas udaje. Danas se udaje jedna draga žena. Ovo je delimično tekst o njoj, ali delom i o ljubavi i večitoj potrazi za njom. Kako ona u jednom svom statusu na FB reče – ovim činom gubi jedan pomalo nepopularan status (razvedene žene p.a.), što me podseti na jedan post S....
Чланак
U koži prosvetnog radnika – ili trn i šuma iz ugla plavuše
Opet, samo nekoliko reči iz mog ugla. Onog plavušinog. Pitam se, ko su ti ljudi koji rade u školama? Da li su svi isti, isto se ponašaju, isto uče decu, isto traže, ništa daju? Da li je prosveta, da li su nastavnici, učitelji, profesori svi jedan čovek – tj. jedna persona koja prima sigurnu, veliku...