Prođe avgust, srećo moja… Ne rastajemo se, samo sam u niskom startu da ovom mesecu kažem zbogom, jer vreme nam je najbolji pokazatelj onog da u istu reku dva puta ne možemo, kao da ni jedan dan koji smo ispratili više nikada, osim u sećanju, vratiti nećemo. Ponekad uhvatim sebe u tim razmišljanjima – onda...
Nismo se pisali skoro čitav avgust. I mogu vam reći da ste mi nedostajali. Plavuša bez svog bloga i bez tekstova svojih prijatelja – to nije bilo lako. Ali nekad se okolnosti jače od nas. Prvo, radila sam još jedan vrlo iscrpan seminar koji mi je oduzimao mnogo vremena, bukvalno mnogo – ali sam sada...
Sve na kraju ispadne dobro ili kako treba. Ali nije ispalo kako treba i nije dobro. To samo znači da još nije kraj. Ima smisla. Ima utehe. No, zahteva beskrajno strpljenje i tajnu veštinu (s) trpljivog čekanja. Umemo li ili smo davno postali instant žitelji sa jednom jedinom parolom – ja hoću sad i hoću...
Došla je kod njega jednog jesenjeg dana. Ili je to bio dan koji je pripadao kraju leta? Nije bila više sigurna. Davno je to bilo. Šturi oglas u novinama – tražim ženu srednjih godina, po mogućnosti, udovicu bez dece, da mi vodi domaćinstvo. Javila se. Pozvao ju je. Bio je simpatičan gospodin, činilo joj se...
Golišav ti je prst… prošaputa joj na uho. Aha... Šta misliš o ovom odevnom predmetu? Mmmmm…. deluje tako otmeno… Hoćeš li da ogrneš prstić? To zvanično… Vrlo... Postaćemo vernici ljubavi… Provereni… Overeni… Vereni… Do kraja sveta? Može… i još jedan dan više. Znaš… bitno je da prstić više ne zebe….
Kapljice, poslednje, gledala je kako remete mir barice preko puta. Nebo cedi, vodu u vodu. Stvaraju se krugovi. Ostavljaju trag. Ostavljaju zapis, neko od gore šalje poruku. Možda je neko dobije, možda pre nego sunce obriše trag i zemlja upije. Ne remeti ravnotežu – traži samo onog kome je poruka namenjena. Reči treba slati tako...
Ljudi nas cene onoliko koliko mi sebe cenimo. To nije velika mudrost, ali s vremena na vreme me neki tekstovi i neke izjave ubede da baš i nije uvek tako. Nisam primetila da i jedna profesija u ovoj našoj zemlji toliko lošeg i obezvređujućeg o sebi piše koliko oni koji rade u prosveti. Kako prepoznati...
O istini i lažima. O ozonskim rupama. Šta nas razboljeva a šta je lek. O svemu tome ponekad malo razmislim. Osvanuo jutros tekst o štetnosti krema za sunčanje. Kažu sunce zdravo, a kreme su te koje vode fatalnom ishodu. Svako dan odgledam što u štampi, što na televiziji more reklama o kremama protiv bora. Onda...
I tako počeo raspust. Sad mogu da se vidim sa ljudima, da uživam u suncu, da šetam. I dogovorim se sa prijateljicom Ivanom da dođem do nje – ona na poslu – a ja ću da joj pravim društvo. E, sad, ja sam klasični nevozač i u neke delove grada jednostavno ne idem – ako...
Već danas su mnogo pametniji od mene komentarisali žvrljotine na tek renoviranoj Beogradskoj kapiji u Petrovaradinu. Do sutra će i novine da pišu, dići će se malo graje i sve će opet pasti u vodu. Neki ljudi su se silno trudili i animirali Novosađane da glasaju ne bi li na konkursu banke Intesa baš ovaj...