Na netu možeš naći sve što ti padne na pamet. U jednoj od takvih pretraga s namerom da proverim rok trajanja nečega (više se ni se sećam  koja namirnica je u pitanju), pronađoh tekst o tome da Ljubav traje tri godine. Autor Frederik Begbede. Pročitam. I zaljubim se na prve reči.

Ljubav je unapred izgubljena bitka.

 

U početku, sve je lepo, čak i vi sami. Ne sećate se da ste ikad bili tako zaljubljeni. Svaki dan donosi svoj lagani tovar čudâ. Niko na planeti Zemlji nikada nije spoznao takvo zadovoljstvo. Sreća je tu, I jednostavna je; ta sreća ima lice. Kosmos se osmehuje. Godinu dana vaš život biće niz sunčanih jutara, i vama je sunčano jutro čak i kad je snežno popodne. Pišete knjige o tome. A onda se uzmete, što pre – zašto čovek da razmišlja kad je srećan? Od mozganja postaješ tužan; treba se prepustiti životu.

 

Druge godine stvari počinju da se menjaju. Postali ste nežni. Ponosite se saučesništvom koje se ukorenilo u svakodnevicu vašeg para. Ljudi na ulici misle od vaše žene da vam je sestra: to vam laska, ali i utiče na vas. Ljubav vodite sve ređe, i mislite da to nije razlog za zabrinutost. Ubeđeni ste da je svakim danom vaša ljubav sve čvršća, dok se zapravo iz dana u dan kraj vašeg sveta neumoljivo bliži. Branite ustanovu braka pred svojim drugarima neženjama koji više ne mogu da vas prepoznaju. A i vi sami, jeste li sigurni da sami sebe prepoznajete dok recitujete lekciju koju ste naučili napamet, uzdržavajući se pri tom da ne pogledate za mlađanim gospođicama za kojima se cela ulica okreće?

 

Treća je godina, i vi se više i ne uzdržavate da gledate za mlađanim gospođicama za kojima se svi okreću. Sa ženom više I ne razgovarate. Sate i sate provodite s njom u restoranu slušajući šta pričaju oni za susednim stolom. Izlazite sve češće zajedno: to vam dođe kao opravdanje da se više ne tucate. Uskoro dolazi i onaj čas kad svoju ženu ne možete više da podnesete, ni jednu jedinu sekundu, jer zaljubili ste se u drugu. Samo u jednome se niste prevarili: život je, zaista, taj koji ima poslednju reč.

                                                                                                                                                                                                                              Ljubav traje tri godine

 

Ne, nije me oborila s nogu ideja o granicama ljubavi. Naprotiv. Duboko i naivno verujem da ona nema rok i da ne prestaje. Predmet mog obožavanja postade pisac. I, krenulo je pretraživanje – prvo neta – jer rekoh tamo možeš naći sve. Izdat i preveden u Hrvatskoj. Hm. Krenem po knjižnicama novosadskim i u tri eminentne (od kojih jedna nažalost više ne postoji, druga se gasi, a treća… pa još bije bitku za opstanak), i u sve tri mi rekoše da Begbedea nema. Nepoznat u zemlji Srbiji. Onda počeh da gnjavim ljude oko sebe – ide li neko od vas ovih dana u Hrvatsku? Znate li nekog ko zna nekog da ide… i tako u krug, ali baš tog leta niko koga  ja znam nije putovao u komšiluk. I, jednog od tih popodneva leta 2010. pogledam u izlog jedne od novosadskih knjižara – i vidim Frederik Begbede – i uletim u momentu.

Dobar dan, imate Begbedea, vidim…. 

Dobro vidite.

Ljubav traje tri godine?

Francuski roman. 

Pročitala sam ga u dahu. Potražila izdavača. Beše to www.booka. Napisah im mail da ih pitam za onu koja objašnjava rok trajanja. I, zamislite, u roku od odmah dobih odgovor – objasniše mi da se ista prevodi, da im je u planu da objave još nekoliko njegovih knjiga. I ispuniše ljudi obećanje. Do sada je u izdanju Booke na srpskom tržištu objavljeno:

Francuski roman 

Upomoć, molim za oproštaj

699 dinara

Ljubav traje tri godine

i Romantični egoista (koju upravo stiže u pretplati).

Zašto toliko volim Begbedea? Volim ga jer je uspeo da mane pretvori u vrline. Uspeo je da napiše jedan od, po mom mišljenju, najlepših romana koji pričaju istoriju Evrope kroz ličnu istoriju jednog pisca –  kroz prizmu raspada porodice on slika raspad tradicionalnih evropskih vrednosti, pričajući intimnu priču o ženama, piću, drogama – on priča priču urbanog muškarca kome nije više dovoljno da bude pametan i muževan. Progovorio je o mukama muškarca 21. veka. Industrija kozmetike, prezasićena ulošcima, maskarama, senkama, našla je novu žrtvu – metroseksualca – muškarca koji ne sme da ostari, koji ne sme da se opusti. Jedna potpuno nova industrija, u kojoj je fokus na muškarcu srednjih 30 godina. Ostvaren finansijski, sada treba da očuva mladost – a ko može bolje da mu pomogne  u tome od tone hemije – kreme, losioni, parfemi, depilatori, tablete – način kako konzvervirati sebe. Ljubav, prevaziđena kategorija. Žene su potrošna roba – nedosanjana – željena, osvojena – ostavljena. Rok trajanja tri godine. Što mlađe to bolje. Marketing novog doba. On je buržuj, on je boem, on je iskren do one granice da neke vređa, on je razotkrio sve što se otkriti može – i razvod svojih roditelja, i zavist prema starijem i kako kaže lepšem bratu, i ovisnost o drogama i alkoholu, ali je opisao i turobnost i strahotu istražnog zatvora koji se nalazi u takoreći srcu Pariza – kontrast grada ljubavi i hladnoće pritvora. Anksioznost na granici panike jedinke izolovane u ćeliji. Neko ko kaže da ljubav traje tri godine, poručuje njoj, nekoj u srcu grada – da mu da svoje ruke da zaspi među njima – dečački vapaj za ljubavlju, dodirom i toplinom.

I kako onda da ga ne volite?