I onda jedne večeri nećeš više moći bez nje. I reći ćeš: "Ostani..." "Ti jutra sa drugom deliš, dragi...", odgovoriće. Ti znaćeš da unapred na koju ćeš stolicu sesti, ali te večeri iskreno ćeš misliti da bez nje staće čitav tvoj svet. "Ostani..", prošaputaćeš, mada dobro znaš da TI si kod nje, da nije ona ta...
Ознака: ljubav
Чланак
Ljubavno pismo – nekoliko reči – i kraj
Draga moja N.N. Ovo je kraj. Pišem jer jedino tako mogu da ti kažem „istinu u oči“, kada ih ne vidim. Ovo je kraj – kako to groteskno zvuči – a nije nikada ni počelo. Šta sam ja to tebi bio? I šta si ti bila meni? Švaleracija, ljubavnici? Može se to i tako nazvati,...
Чланак
Begbede, klapa prva
Frederik Begbede Ljubav traje tri godine (odlomak) «Komarac živi jedan dan, ruža tri. Mačka živi trinaest godina, ljubav tri. Tako je to. Najprije godina dana strasti, potom godina nježnosti i najzad godina dosade.Prve godine kažeš: «Ako me ostaviš, ubit ću se.» Druge godine kažeš: «Ako me ostaviš, patit ću, ali ću se oporaviti.» Treće godine...
Чланак
Daj mi svoje ruke u zoru…
– Daj mi svoje ruke da zaspim među njima… – Opet si odlutala u svet onog Francuza… – Daj mi ivicu svoje strane kreveta da mi kolena dotaknu tvoja… – Daj mi sebe da uronim u tebe… Daj mi celov za kojim žednim čitavog dana dok nisi tu… – Mimoilazimo se. Ponekad. Samo se u...
Чланак
Dan sedamnaesti – kad jednom kiša opere tragove…
17. dan Knjiga je u glavi, ali nekad treba razgibati detalje. Da ne zaboravim kako se pišu detalji – da ne zaboravim bitnost trenutka za celinu. Jedan svevremenski životni trenutak. Vama za dan sedamnaesti… I jedna pesma na kraju… *** Neka se kiša spustila tog jutra. Sitna, ali dovoljno uporna da pokvasi. Nije ponela...
Чланак
O ljubavi, statusima i papirima
Neko nam se kanda danas udaje. Danas se udaje jedna draga žena. Ovo je delimično tekst o njoj, ali delom i o ljubavi i večitoj potrazi za njom. Kako ona u jednom svom statusu na FB reče – ovim činom gubi jedan pomalo nepopularan status (razvedene žene p.a.), što me podseti na jedan post S....
Чланак
Sve to dođe na svoje, a ni reči o Balaševiću
Sve na kraju ispadne dobro ili kako treba. Ali nije ispalo kako treba i nije dobro. To samo znači da još nije kraj. Ima smisla. Ima utehe. No, zahteva beskrajno strpljenje i tajnu veštinu (s) trpljivog čekanja. Umemo li ili smo davno postali instant žitelji sa jednom jedinom parolom – ja hoću sad i hoću...
Чланак
Do kraja sveta i još jedan dan
Golišav ti je prst… prošaputa joj na uho. Aha... Šta misliš o ovom odevnom predmetu? Mmmmm…. deluje tako otmeno… Hoćeš li da ogrneš prstić? To zvanično… Vrlo... Postaćemo vernici ljubavi… Provereni… Overeni… Vereni… Do kraja sveta? Može… i još jedan dan više. Znaš… bitno je da prstić više ne zebe….
Чланак
Prećuti nekad neke reči
Kapljice, poslednje, gledala je kako remete mir barice preko puta. Nebo cedi, vodu u vodu. Stvaraju se krugovi. Ostavljaju trag. Ostavljaju zapis, neko od gore šalje poruku. Možda je neko dobije, možda pre nego sunce obriše trag i zemlja upije. Ne remeti ravnotežu – traži samo onog kome je poruka namenjena. Reči treba slati tako...
Чланак
Možda kad vetar jednom oduva snove
Ovaj je tekst napisan u trenutku kada sam tekstove imala razbacane na nekoliko mesta. Stalnim seljakanjem više nisam znala ni gde oni pripadaju, niti gde sam ja u toj priči. Branko Radičević je napisao pesmu o svojim pesmama – koje će ostati siročići kad njega ne bude bilo. Valjda je ta veza između napisane reči...