ЗАБРАЊЕНО ИЗУВАЊЕ

Стајала сам у реду, пред поштом.

Ред дугачак, један по један.

Степеник, по степеник.

Маске на лицима, нико ни са ким не прича.

Уместо у потиљке, гледам људе у ципеле.

Кад човек лаже увек га прво изда најудаљенија јединица.

У овом случају ципела.

Далеко од очију, далеко од срца.

Ципеле блатњаве и прљаве.

Ципеле боја изгубљених пре доста година.

Ципеле исцепане са задње стране.

Пуцају по шавовима, сваки пут кад се ногом о ногу скидају.

Рашивају се доњи делови. Одлепљују ђонови.

Чиста је кошуља.

И јакна и капа.

Ципеле нико и не гледа.

Док померају се ти људи преда мном

Мислим што се у реду

Не бисмо у очи гледали.

Можда би ово мање на тугу личило.

Кад не бисмо једни другима погледом у потиљак стрељали

Можда не бисмо никад открили лаж која дуго путује

Од главе до ципела.

Од осећаја до разума.

Изван екрана људи носе истинске ципеле

Прљаве, рашивене, некад тесне, некад превелике.

Изван екрана људи не виде једни друге.

Стоје у редовима, чекају на станицама,

Извлаче маске из џепова, ташни, кеса.

Једнократне, вишекратне, изгужване, испеглане.

Без њих у пошту не можеш.

Без њих у превоз не иде.

Без ципела, ући можете.

Изван екрана, виде се само очи.

Понекад у њима засија нешто налик на осмех.

Засветле очи, чисте, бистре и добродушне.

Људима је досадно да гледају у потиљке.

Људима је тешко да стану у редове.

Јер у њима више нико не прича.

Зато гледају у ципеле.

На екрану видиш лепе ципеле.

На екрану видиш осмехе.

На екрану читаш поруке

Не гледаш у потиљке.

Данас живимо на екрану

Чезнемо да се стопимо са сликом на њему

Јер тамо сви имају чисте и нерашивене ципеле.

Када бисмо барем могли да се у редовима

У очи гледамо.

Не бисмо марили за ципеле.

Овако на свачијем потиљку видимо

Како се полако људи парају.

Па склањамо поглед тамо где очекујемо срећну лаж.

Али видимо само ципеле.

Што личе на потиљке.

fb-share-icon0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.