Pre neki dan vraćam se s posla. Prolazim pored apoteke na uglu Ignjata Pavlasa i iz daljine na klupi vidim leži starija žena. Na tren mi kroz glavu prođe – vidi gospođu kako se odmara u centru. Leži kao u svojoj dnevnoj sobi, podbočila se, u drugoj ruci drži cigaretu, izula cipele, vidim, kako se...
Категорија: Intimni imaginarijum
Чланак
Da li je sada jasnije?
Kako najbolje da ti objasnim da ne postoje naredbe i da je sve samo želja? Ne, nemoj me pogrešno shvatiti, nije SAMO – to je sve. Želja. Sećaš li se kako je Džoni naredbom vapio: „Poljubi me, pa mi prste u kosu uvuci i zagrli me… Hej, poljubi me Pa se privij tik uz mene...
Чланак
Za polja divljih jagoda, za berbu 69, za beskrajnu toplinu i nežnost, za Farah…
Spoji vas sudbina, na neviđeno sa nekim ljudima. Jedno veče, skrene mi Negoslava pažnju na sjajan blog i još sjajniju autoricu. Odem, pročitam ostanem. Čitam i nekako mi sve blisko. Prepotentno bi bilo kada bih rekla kao da sam ja – ali prepoznajem detalje, čujem muziku, gledam scene iz filmova, plačem nad pričama o nekim...
Чланак
Dečak iz vode
Nisu se više sećali kako se zove reka. Nisu se ni pitali. Sećali su se nečega drugog. Dana i sata kada su im se usne prvi put dotakle. Dugo mu nije dala da je poljubi. Govorila je: „Ako zavoliš ukus usana osobe sa kojom se ljubiš, zavolećeš i nju zauvek! Šta ako ti se ukus...
Чланак
B. nasmeši se…
... ne brini, dragi. Dobro je sada. Ne postavljam više sumanuta pitanja pticama koje vidim na onom travnjaku... kad krenem da te posetim, u tvom novom domu... Ne pitam ih više, znaju li zašto si otišao tako odjednom bez reči. Ne pitam ih više koja ti beše poslednja misao u času kada si napuštao dom....
Чланак
Zarobljeni u sećanju
... juče, o kako to davno sada zvuči... bila sam na večeri, prazničnoj kod svojih. Ne volim hladnoću, tada počinje svaki delić kože da me boli, i već sam bila najavila da neću doći, ali neke glupe, malo zabrinjavajuće vesti, ipak me povukoše da odem. Svaki prelazak preko na onu stranu, svaki korak koji pravim...
Чланак
Zašto o deci ne pišem – ili anđeli imaju svoje zato
Danas sam bila u "Laguni" na Noći knjiga. Čitav dan razmišljam - koje li bi se čudo moglo desiti ove godine da ne moram da stojim u onom dugačkom redu... Jedne godine sam u knjižari srela kumu sa decom koja su bila toliko mala da nas je prodavac sproveo do kase. Ovaj put mislim -...
Чланак
MOŽDA NISMO DOVOLJNO PAZILI, MIŠICE
Obično veče. Njih dvoje sede na verandi. Nekoliko dana odmora od grada, od ljudi, od zvukova i zidova. – Mišice, nemoj više. Došli smo da se odmorimo od onoga što je svaki dan. Prestani… – Ali, zašto… – Ne bih umeo da ti kažem ništa pametno. Ako ti za sve ove godine nisam uspeo dati...
Чланак
Jednačina sa dve NEupoznate
I onda jedne večeri nećeš više moći bez nje. I reći ćeš: "Ostani..." "Ti jutra sa drugom deliš, dragi...", odgovoriće. Ti znaćeš da unapred na koju ćeš stolicu sesti, ali te večeri iskreno ćeš misliti da bez nje staće čitav tvoj svet. "Ostani..", prošaputaćeš, mada dobro znaš da TI si kod nje, da nije ona ta...
Чланак
Ljubavno pismo – nekoliko reči – i kraj
Draga moja N.N. Ovo je kraj. Pišem jer jedino tako mogu da ti kažem „istinu u oči“, kada ih ne vidim. Ovo je kraj – kako to groteskno zvuči – a nije nikada ni počelo. Šta sam ja to tebi bio? I šta si ti bila meni? Švaleracija, ljubavnici? Može se to i tako nazvati,...