Neki od vas se verovatno sećaju akcije koju smo da pokrenenule nekoliko gradova (počevši od Novog Sada) – a koja je zvala JA OVO UMEM DA RADIM. Rad grupa je malo utihnuo, ali imam utisak da opet dolazi vreme da se pokrenemo i ponosno kažemo da umemo i da svoje umeće i drugima nudimo. Ovo...
TRENUTAK PRED PAD Verovatno vam se barem jednom u životu desilo da zapnete i imate osećaj da ćete pasti – ali umesto pada – počnete da ubrzavate, pokušavajući da se održite na nogama. U toj jurnjavi hvatate se za sve oko sebe, nadate se da će vas neko uhvatiti, a u isto vreme biste voleli...
Odu tako, u neka jutra ili tihe dnevne sate oni koje smo mnogo voleli. Odu, ne kažu doviđenja, ne kažu ni zbogom. Najčešće u zraku ostanu neke reči bez mnogo logike. Odu ne obazirući se mnogo na vapaje koji će ih pratiti – i pitanja O, zašto i kako… i kako dalje… i što ti...
Nije maštala o tome da se jednog dana uda. Nije sanjala princa na belom konju, čak ni belog konja. Verovala je u ljubav i bilo je ljubavi. Nije imala silne lutke koje su glumile bebe. Nije šila odelca. Oblačila je samo svog medu u džemperiće. Godine su prolazile. Drugarice su se udavale. U belom. Za...
Dragi moji, Nemam jednu univerzalnu čestitku kojom bih svačiju želju obuhvatila. Nemam ni čarobni štapić da jednim dodirom promenim nečiji svet. Nisam ni ovaj srećković što osvoji premiju pa da svakom šušnem barem ponešto. Nisam ni neko ko lako daje obećanja pa da vam čisto radi reda nešto obećam. A šta možeš, upitaće neko? Moje su mogućnosti...
Počinjala sam ovaj tekst sigurno 5 puta. Ne liči na mene. Ali svaki mi je početak bio banalan. Htela sam da napišem nekoliko reči o tome kakva je bila ova godina na blogu. Šta mi je doneo blog. Šta sam ja donela svom blogu. :) Nisam mnogo pisala ove godine. Smenjivale su se faze bez...
Ovo je vrlo lično viđenje 22. decembra. Ili, kako se jedna plavuša seća svoje prve mladosti… Ovo je podsećanje za nas koji se sećamo priče o malom mestu Rudo… priče o Prvoj proleterskoj. Ja se i danas setim svoje učiteljice Borke koja je, sve nešto mislim, mila partizanka jer mi tih prvih godina škole...
Prvih 6… idemo dalje. Probudila sam se. Zaspah jednom davno u kamen pretvorena. I usnih teški san bez snova. I bi mi telo teško, i ruke hladne kao od olova. I snih tako dugo, bez slika i bez reči. No, počeše da se probijaju slike u san. Tvoje ruke su bile u njemu. Tvoje ruke,...
Gost na blogu – Slađa Kručičan Stanić. Priča napisana za blog izazov – soba 23. Bio je 10. februar 2005. kada sam dobila ugovor o radu na neodređeno vreme, nakon 8 godina rada na po 3 meseca. Napokon sam se osetila sigurnom i ceo organizam mi je pulsirao ispunjen dobrim vibracijama koje su se prenosile...
– Mama, opet si odlutala… Starica je sedela blago nakrivljene glave u desnu stranu. Setni izraz blažio je njeno izborano lice. – Mama.. Nije mogao da pretpostavi da li ga je čula ili ne. Majka je već godinu dana živela s njim. Nije prodao njen stan, nadajući se da će se samo jednog jutra probuditi...