Pročitah „Ljubav u doba kokaina“ Simonide Milojković. Kao prvo zamerila bih autorki (čak i izdavaču) što naslovom dovode u zabludu ljude koji su negde načuli za „Ljubav u doba kolere“, pa koketirajući za opštepoznatim, obmanjuju javnost (jer lično znam nekoliko ljudi koji su mislili da se radi o čuvenoj Markesovoj knjizi, a ne o domaćoj...
Kad se rano probudim ja uključim TV da mi da alibi. Za još koji minut razvlačenja po krevetu. I obično gledam bilo šta što liči na zabavu. Dok se po mojoj glavi vrzmaju misli. Obične, ljudske. Presabiram dan. Pozdravljam odluke, otklanjam neke stare prepreke. I u nemom filmu u tom trenutku lik izgovara: PRIHVATAM SVE...
Ovaj je tekst napisan u trenutku kada sam tekstove imala razbacane na nekoliko mesta. Stalnim seljakanjem više nisam znala ni gde oni pripadaju, niti gde sam ja u toj priči. Branko Radičević je napisao pesmu o svojim pesmama – koje će ostati siročići kad njega ne bude bilo. Valjda je ta veza između napisane reči...
Prođe još jedna nedelja. Radna. Završena školska godina i za srednjoškolce. Sada škola ostaje nastavnicima, i nenastavnom osoblju, da sređuju ono što se srediti treba, da se pozabave onim što je urađeno, ispisuju izveštaje i izveštaje… rekapituliraju urađeno i počnu da pripremaju novu školsku. No, biće vremena da se time bavim. Poslednja nedelja škole je uvek...
U tih nekoliko trenutaka dok su im se usne naslanjale jedne na druge, jer to više nije bio poljubac, ne to nije bilo ono što je želela da oseti – u glavi joj se kao u najboljoj partiji poređaše slike, kao karte. Setila se prvog dana. Ušao je u kafe kao u svoju kuću, samouvereno,...
Spušta se noć, pomisli u sebi, mada je možda tek svitalo. Nije mogla sa sigurnošću da zna koje je doba jer već je danima ležala na krevetu preširokom za jednog, taman za dvoje. Druga polovina bila je uredno nameštena. Sa kompa se čula jedna te ista melodija – dovoljno tiha da je niko van sobe...
Htela sam da vam pišem o mnogo čemu. Još u nedelju sam se bila naoštrila da sa vama podelim svoj bunt protiv trka na Mišeluku, biciklističkih trka, trka maratonaca, svih onih koji zakrče saobraćaj nedeljom u udarno vreme kad ja idem kod svojih na ručak. Htedoh da vam kažem – ne ide to u gradu...
Prođe još jedan petak. 13. Meni taj dan nikad nije bio baksuzan – jer jednog baš 13. se rodila moja draga sestra, pa je taj datum jedan od najlepših u mom životu. Tako je i ovaj petak 13. bio lep. Mada nije sestrin rođendan, ipak se desilo nekoliko lepih stvari. Petak, kao petak je već...
Navukla je jutros svoje venčane pantalone. Marinsko plavo. – Još uvek su mi dobre, pomisli, uz blag osmeh. Šila je kostim. Pantalone i sako. Tako je zamišljala da treba da izgleda mlada. Bez mnogo detalja. Jedino je birala boju. Onu u koju se zaljubila još kao mala. Ne toliko zbog nijanse, koliko zbog tog naziva...
Muškarci se ne žene takvim ženama (Sex i grad) 10МАЈ Povede se danas razgovor o knjigama – dobre, loše, lake. I kad malo bolje razmislim nema lake knjige iliti lakog štiva – jer, ako izuzmemo da je ovo gramatički potpuno nepravilno, ta, takozvana laka literatura u svakom slučaju dovede do glavobolje. Ovako ili onako. No, jedna...