U tišini je spas Često me pitaju zašto me nema na postovima. Što ne komentarišem, što ne kažem. I, ima opravdanja mnogo, ali jedno od najistinitijih jeste to da nemam vremena da ljudima objašnjavam šta sam ja u stvari mislila. Usput, nekad mi je fitilj baš kratak, pa kažem i šta ne mislim, 1,2,3,4, 5…....
Svi danas pišu, kažu. Na podneblju gde je usmena tradicija toliko jaka da u usputnom susretu u autobusu, na klupi u parku, ili u nekoj čekaonici možete čuti čitavu životnu priču, ili vi sa nekim podeliti istu, to i nije neko čudo. Život na Balkanu je i dalje dovoljno uzbudljiv da ne treba mnogo mašte...
Priča je kratka, taman koliko treba od Dunavskog parka do Dačmana. Prečicama. Koliko treba kiši da spere ostatke dana i mojoj imaginaciji da posloži reči u neku smislenu celinu. U srednjoj školi sam bila relativno loš matematičar. Ne zato što nisam znala, imala sam pet do kraja osmog razreda. Jednsotavno, više je nisam učila. To...
Moj gost bloger ovog puta je Jasna Karan Pančić. Nadam se da ćete kao i ja uživati u njenom britkom peru, izboru teme i izuzetnoj veštini da isplete priču. Zavoleli se Radmila i Branko. Četrdeset treća lagano izmiče, ređaju se neprijateljske ofanzive po bosanskim vrletima, prašte bombe, puca drvo i kamen od hladnoće. A njih...
Neki od vas se verovatno sećaju akcije koju smo da pokrenenule nekoliko gradova (počevši od Novog Sada) – a koja je zvala JA OVO UMEM DA RADIM. Rad grupa je malo utihnuo, ali imam utisak da opet dolazi vreme da se pokrenemo i ponosno kažemo da umemo i da svoje umeće i drugima nudimo. Ovo...
Imam stranicu Na kafi kod Majske. Prati je, solidan broj ljudi, ali ulenjim se, pa zaboravim da bi trebalo da budem malo ažurnija. Da češće objavljujem. Ne samo svoje tekstove već i sve ono što bih, da sedimo na kafi, volela da vam preporučim. I nisu uvek blogovi u pitanju – podelim dobar status, fotografiju,...
Gost na blogu – Slađa Kručičan Stanić. Priča napisana za blog izazov – soba 23. Bio je 10. februar 2005. kada sam dobila ugovor o radu na neodređeno vreme, nakon 8 godina rada na po 3 meseca. Napokon sam se osetila sigurnom i ceo organizam mi je pulsirao ispunjen dobrim vibracijama koje su se prenosile...
Sve fotografije vlasništvo Color Media Communications. Čekala sam petak 29. septembar kao praznik. Ne, nije neradni dan, nije praznik, niti rođendan, već se tog dana održavala treća regionalna konferencija „Book Talk“ u dva prostora – Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, preko 70 pisaca, izdavača, kritičara, novinara iz celog regiona. No, kako to biva, čovek planira,...
Kažu da kad čovek radi ono što voli onda to i nije posao već uživanje. Moje dve drage prijateljice su pre deset godina pokrenule Jolly Bear škole stranih jezika u Novom Sadu i Beogradu. Decenija kontinuiranog rada, mnoštvo zadovoljnih roditelja, ali što je mnogo bitnije, zadovoljne dece, pokazatelj su im da su na pravom putu....
Dugo je „U krugu sedmice“ putovala do mene. I uvek je razlog za kašnjenje bio opravdan. A onda je 12. avgusta Vera Uzelac, uz osmeh rekla:“Ja tebi nešto odavno dugujem.“ I pružila mi svoj roman. Čule smo se, potom, Vera i ja nakon nekoliko dana. Rekoh joj da još nisam počela da čitam. Znala je ona...