2. dan Kažu da je najteže napisati drugu knjigu – a verovatno je tako i sa drugim danom u projektu. :) Pošto smo na radnom raspustu – jer Uskrs je samo dečiji godišnji odmor dok mi i dalje radimo (trenutno pišem jedan projekat, i neke važne stvari za školu papirološki odrađujem, jer kad nema dece...
Категорија: Intimni imaginarijum
Чланак
Coolumna kod Majske – 183 dana viđena iz mog ugla
Dan 1. Za vikend smo pogledali film: Ne bih vam prepičavala, samo bih vam ga toplo preporučila, ukoliko ga do sada niste pogledali. U subotu tako nešto razmišljam i osetim one pundravce i da nešto treba raditi, menjati, pokretati – da je definitivno došlo vreme takve stvari, i mislim – daj mi znak. I mislim...
Чланак
Čuvari tuđe sreće
Mislim da bi ovaj tekst sasvim lepo mogao da ostane i neobjavljen. A opet mi nešto vuče prste, da poput lakonogih srna skaču sa slovo na slovo i kroje ove redove. Večeras dok se vraćah u stan, osetih nešto nalik suzama vrelim. Dan što prođe, beše lep, i oni pre njega, i ništa loše u...
Чланак
O NOVOM PRIJATELJSTVU I JEDNOJ DAVNOJ ŽELJIO – STOLICU DA IZNESEM NA VERANDU
– Mogle bismo popiti kafu? – Mogle bismo. Kad? – Hajde u ponedeljak. I krenuh na kafu kod jedne do danas virtuelne prijateljice. Rekla mi je gde živi. Uđoh u dvorište, reče, poslednji ulaz – na kraju levo i desno po jedan stan. Pomislih – pisala je o bojama i čarobnoj verandi. To mora biti...
Чланак
Ušuškani vikendi i ptičija vremena
Ušuškani vikendi. Davno zaboravljena kategorija. Petak, posle posla ulazim u autobus i u tom trenutku ostavljam sve iza sebe. I račune, i ko je šta rekao i obaveze koje predstoje. Zatvaraju se vrata autobusa i krećemo ka Novom Sadu. Gledam kroz prozor, onaj čarobni deo između Karlovaca i Petrovaradina, s one strane prema Kovilju. Koviljsko-petrovaradinski...
Чланак
KO PRVI DOČEKA BOŽIĆ
Pod dudom ih sve više sedi Tamo gore, pod onim dudom, sad već dve jeseni tome ima, još jedan od onih iz jata dragih, bliskih, po krvi, sedi. Od jeseni te, rane, prođe, eto, dve godine i skoro pet meseci ali ovaj januar i Badnji dan podsetiše na njega. Zalutam nekad u rođenom gradu. Zalutam...
Чланак
O dostojanstvenim tišinama
Prelepo izgleda, barem u onoj meri u kojoj se to za groblje moze reći. Podseća me na neki park, a kako je tog dana bilo vrlo sunčano, utisak mi je bio jos jači i lepši. Kad čovek zaboravi na to koliko je tuge upila ona zemlja, nekako pozeliš da sedneš na neku klupu i uživaš u...
Чланак
Koliko nijansi ima istina – iliti tako je suđeno
Potaknuto postom na blogu Oblogovanog i Tanjinim komentarom. :) Hvala im na inspiraciji. Nesuđeni. Čak ni osuđeni. Nesuđena deca, nesuđene žene i nesuđeni muževi. Nesuđeni putevi, poslovi, nesuđene sudbine. Šarene laže. Istina u nekoliko nijansi.* Koliko nijansi imaju nesuđene istine. Nesuđene – ili jasnije nije nam usud da se dese. Nije ni trebalo. Koliko nijansi mogu...
Чланак
Ona je znala
Zašto nisam poneo rukavice?, pitao se dok je među prstima desne ruke prevrtao komadić papira. Sneg je sve jače padao i kosa mu se već odavno zalepila za čelo i pala preko očiju, ali on za to nije mario. U početku je hodao prilično brzo, ali kad se u jednom trenutku okliznuo i pao, kad...
Чланак
Jedan potpis menja sve(t) ili uticaj ranog mraza na žetvu
Slušam stare ploče. Lažem, slušam neke pesme koje sam prvi put čuo na pločama koje je kupila moja majka. U mom uglu, između dva kauča, bile su moje igračke i gramofon. I tanjiri. Kada smo sestra i ja odrasle, majka je rekla da je mora stalno paziti jer je bila lukava i nemirna, a ja...